Чувена астронауткиња Кристина Кук са мисијом Артемис II данас полеће са Земље, чак 53 године након што је НАСА послала последњу мисију с људском посадом на Месец. Путовање би требало да траје 10 дана без заустављања. За то време ће четворочлана посада у капсули Орион провести један дан у орбити око Земље, потом се усмерити ка Месецу, извести брзи прелет уместо слетања, а затим се вратити на Земљу.
Посаду мисије Артемис ИИ чине командант Рид Визман, пилот Виктор Гловер, борбени пилот и физичар Џереми Хенсен, док је једина жена у екипи специјалисткиња за мисију Кристина Кук.
Фото: Профимедиа
Жена која је провела највише времена у свемиру
Она је пре овог лет провела у свемиру скоро годину дана и држи рекорд за најдужи појединачни лет једне жене јер је ван Земље провела 328 дана. Док је боравила на Међународној свемирској станици 2019, била је део прве искључиво женске шетње по свемиру.
- Ово је прослава чињенице да смо стигли до тренутка у историји када жене могу да лете на Месец - каже астронауткиња.
Прочитајте још
Шта се десило са Кристининим телом током 328 дана у свемиру?
Током овог периода, њен организам се морао прилагођавати микрогравитацији, што је довело до значајних физиолошких промена. Без утицаја гравитације, мишићи и кости нису радили као на Земљи, па су ослабиили и изгубили део масе и густине, упркос свакодневним вежбама у свемирској "теретани". Поред тога, флуиди у телу су се редистрибуирали, што је изазвало отицање лица и повећан притисак на очи и мозак, док су унутрашње уво и сензори за равнотежу морали да се прилагоде животу без гравитације, што је код повратка на Земљу довело до вртоглавице и несигурног хода.
Након слетања, Коцх је одмах прошла кроз опсежне медицинске прегледе и физичку рехабилитацију. Лекари су пратили опоравак мишића и костију, функцију срца и крвотока, као и вестибуларни систем, јер је тело морало поново да се навикне на Земљину гравитацију. Процес повратка у нормално стање траје недељама или месецима и укључује специјализоване вежбе, контролу вида и поступно враћање снаге. Подаци прикупљени од њеног боравка у свемиру користе се за боље разумевање дугорочних ефеката живота у микрогравитацији, што је кључно за планирање будућих мисија на Месец, Марс и даље дестинације.
Фото: Профимедиа
Занимљив Кристинин животни пут
Кристина Кук је рођена у Мичигену и одрасла у Северној Каролини, а од детињства је сањала да постане астронауткиња.
- Кад сам била девојчица, волела сам све поред чега сам се осећала маленом. Све што ме је терало да размишљам о величини универзума, мојој улози у њему, колико је огроман и шта се све може истражити... Волела сам да отварам путописе, да цепам странице удаљених предела и лепим их на зидове собе - испричала је једном приликом, пренос Глоссy и тада је додала:
- Кад сам ишла у основну школу, имала сам фотографије и мапе Антарктика и снимке свемира поред њих, а испоставило се да су зидови из моје младости дефинисали моју каријеру - објаснила је она.
Дипломирала је у Школи за науку и математику Северне Каролине у Дараму 1997, па стекла две дипломе основних студија на Државном универзитету Северне Каролине, у области електротехнике и физике, а потом и магистарску диплому из електротехнике. Након тога је дипломирала на програму НАСА Академије у Центру за свемирске летове "Годард".
Годинама је радила на развоју инструмената за истраживање свемира и областима инжењерства на даљину и допринела инструментима за више мисија које су проучавале астрофизику и космологију. Паралелно је радила и као ванредна професорка на Колеџу "Монтгомери" у мериленду и водила курс у Лабораторији за физику. Провела је и три године путујући по арктичким и антарктичким регионима, па је тако искусила температуру од -79,4°Ц на Јужном полу.
На Антарктику је била чланица ватрогасних тимова и екипа за трагање и спасавање океана и глечера.
- То значи да месецима не видите сунце, са истом сте екипом и без поште или свеже хране. Изолација, одуство породице и пријатеља и недостатак нових сензорних уноса су услови у којима морате ус еби да пронађете стратегију да бисте напредовали - објаснила је Кристина Кук касније.
Радила је и као елетроинжењерка у Одељењу за свемир Лабораторије за примењену физику на Универзитету "Џон Хопкинс" и допринела развоју бројних инструмената за проучавање честица зрачења за НАСА мисије, укључујући сонде Џуно и Ван Ален.
Како изгледа њен приватни живот?
Када не носи астронаутско одело и не помера границе науке, Кристина Кук живи мирно и повучено у Тексасу са својим супругом Робертом Куком.
Док је он страствени заљубљеник у амерички фудбал, она више ужива у пењању по стенама, а Роберт је био један од најпоноснијих људи на свету кад је сазнао да ће његова супруга отићи у свемир.
- Био сам тако поносан, тако узбуђен. Помислио сам "Вау, ово је огромна тајна". Знате, велика је и морате да је чувате. Рекао сам: "Океј, претпостављам да идемо у Хјустон" - испричао је он у једном подкасту у ком је гостовао са супругом.
Пар има једног љубимца, пса по имену ЛБД, о ком Роберт брине док је његова супруга у опасним мисијама.
- Заиста се не сећам периода када нисам желела да буде астронауткиња – признала је у једном интервјуу Кристина Кук. - Схватила сам да ћу постати астронауткиња јер су ме моје страсти претвориле у некога ко може највипе допринети људским летовима у свемир.
Како се Кристини остварио сан да постане астронауткиња?
У јуну 2013. године је изабрана да буде део Астронаутске групе 21, а обуку је завршила две године касније, што је значило да је Кристина Кук била доступна за будуће мисије. Прошла је кроз научне и техничке брифинге, интензивну обуку о системима Међународне свемирске станице, свемирским шетњама, роботици, као и физиолошку обуку, затим ону за летење и преживљавање у води и дивљини.
Први пут се у свемиру нашла 14. марта 2019. године, где је Сојузом стигла с Алексејем овчинином и Ником Хејгом и прирдружила се Експедицији 59/60/61.
Учествовала је у првој потпуно женској шетњи свемиром са Џесиком Меир 18. октобра те године, а њих две су још двапут то поновиле у јануару 2020.
Након што јој је мисија продужена, Кристина Кук се вратила на Земљу 6. фебруара 2020, чак 328 дана касније, што је најдужи непрекинути боравак једне жене у свемиру. Како јој је мисија продужена, она данас учествује у истраживањима физичких, биолошких и менталних ефеката дугорочног боравка у свемиру на жене.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
