Глумац који је последњих година светску славу стекао у серији „Странгер тхингс“, у којој у четвртој сезони глуми лудог Руса Јурија, не заборавља своје корене.
Увек када стигне у Србију, прва станица му је подразумева се родитељски дом где посети оца Николу, мајку Милу, брата Ђорђа и сестру Милицу. Никола Ђуричко је са њима недавно позирао и објавио фотографију на Инстаграму уз опис „Фамилија“.
„Прелепо, каква породица“, „Поздрав за моју омиљену породицу“, „Нереално је колико сви личите, Никола и брат као да су близанци“, само су неки од коменатра.
Прочитајте још
Но, осим ових поређења са братом, његови пратиоци углавном кометаришу само једно, да је звезда „Странгер тхингс“ исти отац Тоза.
Гостујући у једном подкасту, Никола Ђуричко открио је бројне непознате детаље из приватног живота, па тако да њега мајка не зове именом, нити неким надимком:
– Никола, то је за тату, кад згрешим, мене мајка зове Ђуричко.
Иначе, податак који је мало ко знао је да је и глумчева бака Томанија била је позната глумица. Њен унук Никола Ђуричко, који последњих година у Америци ниже успехе, од ње је наследио глумачки ген и космополитски дух.
Фото: Јутјуб принтскрин/РТС Културно-уметнички програм - Званични канал
Томанија Јеремић рођена је 1914. године у Шапцу, а као једноипогодишња девојчица је, заједно са војском која је напустила отаџбину, стигла је и до Француске. Прве сценске кораке направила је у Ментону и Ници, где је као трогодишњакиња са својим вршњацима играла коло и певала српске песме.
– Тешко смо живели, није било новца, а лишавали смо се готово свега. Али, бескрајно смо волели позориште, испуњавало нас је најздравије другарство и осећали смо да смо срећни – испричала је Томанија.
Фото: Антонио Ахел/АТА имагес
Када је почео рат, бака Николе Ђуричка је прешла у Панчево, а четири године је играла у ондашњем Београдском драмском. Доживела је општа признања, али сачекао ју је отказ који је она, без питања, потписала. Уместо да затражи пензију, пут ју је одвео у Народно позориште где је често била запостављена упркос великим достигнућима.
- Догађало ми се и да заплачем читајући први пут текст улоге. Дубоко сам преживела судбину сваке жене коју сам тумачила на сцени – испричала је својевремено Томанија.
После Другог светског рата бака Николе Ђуричка играла је у позориштима широм Југославије, а у пензију је отишла као члан Народног позоришта у Београду. Гледали смо је у бројним популарним телевизијским серијама, као што су: „Љубав на сеоски начин“, „Камионџије“, „Врућ ветар“, „Повратак отписаних“… Жири Филмског фестивала у Риму доделио јој је 1966. године прву награду за женску улогу у филму „Човек са фотографије“. Слави, ипак, није придавала важност.
(Хелло)
БОНУС ВИДЕО:
