ЂУРИЧКО: "Мајка ме никада није назвала именом"

Глумац који је последњих година светску славу стекао у серији &bdquo;Странгер тхингс&ldquo;, у којој у четвртој сезони глуми лудог Руса Јурија, не заборавља своје корене.Увек када стигне у Србију, прва станица му је подразумева се родитељски дом где посети оца Николу, мајку Милу, брата Ђорђа и сестру Милицу. Никола Ђуричко је са њима недавно позирао и објавио фотографију на Инстаграму уз опис &bdquo;Фамилија&ldquo;.Виеw тхис пост он ИнстаграмА пост схаред бy Никола Ђурицко (@николађурицко)&bdquo;Прелепо, каква породица&ldquo;, &bdquo;Поздрав за моју омиљену породицу&ldquo;, &bdquo;Нереално је колико сви личите, Никола и брат као да су близанци&ldquo;, само су неки од коменатра.Но, осим ових поређења са братом, његови пратиоци углавном кометаришу само једно, да је звезда &bdquo;Странгер тхингс&ldquo; исти отац Тоза.Гостујући у једном подкасту, Никола Ђуричко открио је бројне непознате детаље из приватног живота, па тако да њега мајка не зове именом, нити неким надимком:&ndash; Никола, то је за тату, кад згрешим, мене мајка зове Ђуричко.Иначе, податак који је мало ко знао је да је и глумчева бака Томанијабила је позната глумица. Њен унук Никола Ђуричко, који последњих година у Америци ниже успехе, од ње је наследио глумачки ген и космополитски дух.Фото: Јутјуб принтскрин/РТС Културно-уметнички програм - Званични каналТоманија Јеремић рођена је 1914. године у Шапцу, а као једноипогодишња девојчица је, заједно са војском која је напустила отаџбину, стигла је и до Француске. Прве сценске кораке направила је у Ментону и Ници, где је као трогодишњакиња са својим вршњацима играла коло и певала српске песме.&ndash; Тешко смо живели, није било новца, а лишавали смо се готово свега. Али, бескрајно смо волели позориште, испуњавало нас је најздравије другарство и осећали смо да смо срећни &ndash; испричала је Томанија.Фото: Антонио Ахел/АТА имагесКада је почео рат, бака Николе Ђуричка је прешла у Панчево, а четири године је играла у ондашњем Београдском драмском. Доживела је општа признања, али сачекао ју је отказ који је она, без питања, потписала. Уместо да затражи пензију, пут ју је одвео у Народно позориште где је често била запостављена упркос великим достигнућима.- Догађало ми се и да заплачем читајући први пут текст улоге. Дубоко сам преживела судбину сваке жене коју сам тумачила на сцени &ndash; испричала је својевремено Томанија.После Другог светског рата бака Николе Ђуричка играла је у позориштима широм Југославије, а у пензију је отишла као члан Народног позоришта у Београду. Гледали смо је у бројним популарним телевизијским серијама, као што су: &bdquo;Љубав на сеоски начин&ldquo;, &bdquo;Камионџије&ldquo;, &bdquo;Врућ ветар&ldquo;, &bdquo;Повратак отписаних&ldquo;&hellip; Жири Филмског фестивала у Риму доделио јој је 1966. године прву награду за женску улогу у филму &bdquo;Човек са фотографије&ldquo;. Слави, ипак, није придавала важност.(Хелло)БОНУС ВИДЕО:

ЂУРИЧКО: "Мајка ме никада није назвала именом"

Ваш коментар

Нема коментара