Већ дуго је Вујошевић имао озбиљних здравствених проблема, пре свега са бубрезима, а преживео је и трансплантацију у Белорусији 2025. године.
Током марта ове године примљен је у болницу након што му се здравље озбиљно погоршало, јер су настали проблеми са срцем и плућима.
Нажалост, овај меч Дуле није победио!
Душко Вујошевић, један од најзначајнијих кошаркашких тренера у историји југословенске и српске кошарке, рођен је 3. марта 1959. године у Подгорици. Своју тренерску каријеру започео је необично рано, радећи са млађим категоријама, а већ са 26 година (1985. године) преузео је кормило првог тима Партизана. То је био почетак једне од најуспешнијих и најемотивнијих спортских прича на овим просторима.
Прочитајте још
Његов рад обележила је невероватна способност да у младим, често анонимним играчима препозна шампионски ген и радну етику. Под његовом палицом стасале су генерације асова које су касније покориле свет, почевши од Предрага Даниловића и Александра Ђорђевића, па све до модерних звезда као што су Богдан Богдановић, Никола Пековић, Јан Весели и Жофри Ловерњ. Вујошевић није био само тренер; био је ментор који је инсистирао на општој култури и образовању. Остала је упамћена његова пракса да играчима поклања књиге класика књижевности и води их у позориште, чврсто верујући да врхунски спортиста мора бити интелектуално зрела и изграђена личност.
Најуспешнији период његове каријере везује се за повратак у Партизан 2001. године. Током наредне деценије, успоставио је апсолутну доминацију у домаћем првенству и АБА лиги, освојивши преко двадесет трофеја. Круна тог рада био је пласман на Финал Фоур Евролиге у Паризу 2010. године. Са једним од најмлађих и буџетски најскромнијих тимова у такмичењу, Партизан је био на корак од самог врха Европе. Због ових невероватних резултата, Евролига му је 2009. године доделила престижну награду "Александар Гомељски" за најбољег тренера Старог континента.
Фото: Lluis GENE/AFP/Profimedia
Поред рада у Партизану, Вујошевић је водио репрезентације Србије и Црне Горе, Црне Горе, као и Босне и Херцеговине. На клупском нивоу, радио је у шпанској Гвадалахари, италијанским клубовима Скаволини и Бреша, руском гиганту ЦСКА из Москве, као и француском Лиможу. Свуда је остао упамћен по бескомпромисном инсистирању на тренингу и дисциплини.
Последњих година, Вујошевићеву каријеру су успорили озбиљни здравствени проблеми. Дугогодишња борба са дијабетесом довела је до отказивања бубрега, због чега се повукао са клупе и посветио лечењу. Ипак, он је и даље присутан у јавности као оштар аналитичар и критичар, човек који без задршке говори о проблемима у спорту и друштву.
Душко Вујошевић остаје симбол једног времена у којем се кошарка играла срцем и знањем, доказујући да се фанатичним радом и спартанском дисциплином могу победити вишеструко богатији ривали. Његово наслеђе се не мери само пехарима, већ десетинама играча којима је трасирао пут до светске славе.
Подсећање: Ин мемориам - Синиша Михајловић
