Редовно се као консултант појављује на Фокс њузу, а свако његово гостовање на телевизији, и коментарисање односа између Сједињених Држава и Ирана изазва бес међу одређеним Американцима јер је управо Норт оптужен током афере Иран-Контра за продају оружја режиму Исламске Републике током владавине ајатолаха Хомеинија.
Оливер Лоренс Норт, како гласи пуно име овог човека, рођен је 7. октобра 1943. године и пензионисани је потпуковник Корпуса маринаца Сједињених Држава. Након окончања војне каријере постао је политички коментатор, телевизијски водитељ, војни историчар, као и аутор.
Норт је служио као командант вода током Вијетнамског рата, где је током своје борбене службе одликован Сребрном звездом, Бронзаном медаљом звезде са Борбеном V и две медаље Пурпурног срца. У време када је одликован Сребрном звездом, Норт је био командант вода који је предводио маринце у операцији Вирџинијски гребен.
Он је водио контранапад против Народне армије Вијетнама, док се његов вод суочавао са тешком митраљеском ватром и ракетним гранатирањем. Током целе битке, Норт је показао „храброст, динамично вођство и непоколебљиву посвећеност дужности упркос озбиљној личној опасности, преносе амерички медији.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Ипак, оно што буди највеће контроверзе када се помене његово име јесте чињеница да је био члан особља Савета за националну безбедност током афере Иран-Контра, политичког скандала крајем 1980-их. У питању је била илегална продаја оружја Хомеинијевом режиму у Ирану како би се подстакло ослобађање америчких талаца који су тада били држани у Либану.
Прочитајте још
Норт је формулисао други део плана, који је предвиђао да се приходи од продаје оружја преусмере на подршку побуњеничким групама Контра у Никарагви, чије је званично финансирање било посебно забрањено Боландовим амандманом на Закон о буџетским апропријацијама Представничког дома из 1982. и наредних година, којим је забрањено присвајање америчких средстава од стране обавештајних агенција за подршку Контрама.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Иначе, афера Иран-Контра, у Ирану позната као Макфарланова афера, била је политички скандал који се десио током другог мандата америчког председника, републиканца Роналда Регана. Виши владини званичници су потајно организовали продају оружја Ирану, који је тада био под ембаргом на куповину оружја. Умешани амерички званичници су се надали да ће новац од продаје оружја осигурати пуштање неколико талаца које су држали исламистички терористи и омогућити америчким обавештајним агенцијама да финасирају никарагванске контраше, пошто је по Боландованом амандману даље финасирање контраша забранио амерички Конгрес.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Скандал је почео као операција ослобађања седам америчких талаца које је у Либану држала група са иранским везама повезана са Корпусом Чувара Исламске револуције. Планирано је да ће Израел однети бродом своје оружје за Иран, а онда ће САД поново снабдети Израел и добити новац од њих.
Иранска страна је обећала да ће учинити све у њеној моћи да издејствује ослобађање америчких талаца. План се претворио у продају оружја у замену за таоце, у којима је америчка страна продавала оружје у замену за ослобађање америчких талаца.
Велике промене је крајем 1985. у план унео управо Оливер Норт из Националног безбедносног комитета, по ком је део новца од продаје оружја био преусмерен на финансирање контраша, анти-сандинистичких побуњеника у Никарагви.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Иако је Роналд Реган био присталица Контриних циљева, оспорени су докази да ли је он одобрио преусмеравање контрашима новца добијеног од продаје оружја Ирану. Руком писане белешке које је написао секретар за одбрану Каспар Вајнбергер 7. децембра 1985. наговештавају да је Реган био свестан потенцијалне размене и продаје ракетних система Ирану.
Вајнбергер је рекао да је Реган изјавио „да он може одговарати за оптужбе на незаконитост, али да не може да одговара на оптужницу да је велики јаки председник Реган пропустио шансу да ослободи таоце".
Након што је продаја откривена у новембру 1986, Реган се појавио на националној телевизији и изјавио да се пренос оружја заиста десио, али да Сједињене Државе не тргују оружјем за таоце. Истрга је ометена када су званичници Реганове администрације уништили или ускратили велике количине докумената везаних за скандал.
Реган се поново обратио нацији 4. марта 1987, преузевши пуну одговорност за сваку акцију за коју није био свестан и признао да оно што је почело као стратешко отварање према Ирану погоршало, њеним спровођњем, у продају оружја за таоце.
Уследило је неколико истрага, међу којима су истраге америчког Конгреса и трочлане Тауерове комисије коју је именовао Реган.
Наде демократа да ће афера Иран-Контра имати исти ефект као афера Вотергејт нису се оствариле. Није пронађен ниједан доказ да је председник Реган знао за обим програма, и он је успео да увери америчку јавност да није знао за поступке својих потчињених, и убрзо је успео да поврати своју популарност.
Фото: Википедија/Јавно власништво
На крају, продаја оружја Ирану није оцењена као криминални прекршај, али су подигнуте оптужнице против пет особа због њихове помоћи контрашима. Ове оптужбе су касније одбачене јер је америчка влада одбила да скине ознаку тајности са неких докумената. Оптуженици су се стога суочили са знатно слабијим оптужбама.
На крају је оптужено 14 владиних званичника, међу њима тадашњи секретар одбране Каспар Вајбергер. Донето је 11 пресуда да су оптужени криви, али су неке укинуте после жалби.
Како је доказано, Норт је тражио 10 милиона долара од султана Брунеја како би заобишао америчке забране финансирања Контраша. Међутим, дао је погрешан број швајцарског банковног рачуна намењеног за прање новца, па је уместо тога отишао швајцарском бизнисмену. Сенатски одбор који је истраживао трансакцију пронашао га је како би могао бити враћен Брунеју.
У имејлу од 23. августа 1986. године, упућеном саветнику за националну безбедност Џону Поиндекстеру, Норт је описао састанак са представником панамског генерала Мануела Норијеге, који је био де факто владар Панаме од 1983. до 1989. године.
Фото: Википедија/Јавно власништво
- Сећате се да смо током година Мануел Норијега и ја у Панами развили прилично добар однос - пише Норт пре него што објашњава Норијегин предлог. Ако амерички званичници могу да „помогну у чишћењу његовог имиџа“ и укину забрану продаје оружја панамским одбрамбеним снагама, Норијега ће се „'побринути' за сандинистичко вођство уместо нас“.
Норт је рекао Поиндекстеру да би генерал Норијега могао да помогне у саботажи против владајуће странке Никарагве, Сандинистичког националноослободилачког фронта. Норт је наводно предложио да се Норијеги исплати милион долара у готовини из фондова Пројекта демократије прикупљених продајом америчког оружја Ирану за помоћ панамског лидера у уништавању никарагванских економских објеката.
У новембру 1986. године, када је продаја оружја објављена, председник Роналд Реган је отпустио Норта. У интервјуу за часопис Cigar Aficionado, Норт је рекао да је 11. фебруара 1987. године Федерални истражни биро (ФБИ) открио напад на Нортову породицу од стране Народног комитета за либијске студенте, са наређењем да се Норт убије. Иако су владини званичници касније изразили скептицизам према овој тврдњи, и нису подигнуте оптужнице за ову наводну заверу, његова породица је премештена у Камп Лежен у Северној Каролини и живела је са федералним агентима док се Норт није пензионисао из Маринског корпуса следеће године.
Фото: Википедија/Јавно власништво
У јулу 1987. године, Норт је позван да сведочи пред телевизијским саслушањима заједничког конгресног одбора који је формиран ради истраге скандала Иран-Контра. Током саслушања, Норт је признао да је обмануо Конгрес, за шта је, заједно са другим радњама, касније оптужен. Бранио је своје поступке наводећи да верује у циљ помагања Контрама, које је сматрао борцима за слободу против Сандиниста, и рекао је да шему Иран-Контра сматра „лепом идејом“.
Норт је признао да је уништио владине документе везане за ове активности на предлог Вилијама Кејсија када је скандал Иран-Контра постао јаван. Такође је сведочио да га је Роберт Мекфарлан замолио да измени званичне записе како би избрисао референце на директну помоћ Контрама и да је он помогао
Норт је преузео делимичну одговорност за продају оружја преко посредника Ирану, а додељен му је ограничени имунитет од кривичног гоњења у замену за сведочење пред Конгресом. Норт је оптужен у марту 1988. по 16 тачака оптужнице. Његово суђење је почело у фебруару 1989. и 4. маја исте године првобитно је осуђен по три тачке оптужнице:
- примање незаконите накнаде
- помагање и подстицање ометања конгресне истраге
- наређивање уништавања докумената преко своје секретарице, Фон Хол.
Окружни судија САД Герхард Гезел га је 5. јула 1989. године осудио на трогодишњу условну казну затвора, две године условне казне, новчане казне од 150.000 долара и 1.200 сати друштвено корисног рада. Норт је део свог друштвено корисног рада обављао у Потомак Гарденсу, пројекту јавног становања на југоистоку Вашингтона.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Међутим, уз помоћ Америчке уније за грађанске слободе, Норт се жалио на пресуду Апелационом суду САД за округ Колумбија.
Иако је првобитно осуђен по три тачке оптужнице, пресуде су поништене на основу тога што су сведоци на његовом суђењу могли бити недопустиво погођени његовим имунизованим сведочењем пред Конгресом, и све оптужбе против њега су одбачене 1991. године.
Појединачни чланови тужилачког тима су се изоловали од новинских извештаја и дискусија о Нортовом сведочењу, и док одбрана није могла да покаже конкретан случај у коме је Нортов конгресни сведочење коришћено на његовом суђењу, Апелациони суд је пресудио да судија није довољно испитао то питање. Сходно томе, Нортове осуде су поништене. Након даљих рочишта о питању имунитета, судија Гесел је 16. септембра 1991. године одбацио све оптужбе против Норта.
Остали опужени или осуђени су помиловани последњих дана мандата председника Џорџа Буша Старијег, који је био потпредседник у време афере.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Оливер Норт, један од кључних актера, је, пак стекао велике симпатије у антикомунистичком и десно оријентисаном делу америчке јавности.
Ипак то му није помогло када се 1994. године безуспешно кандидовао за место у Сенату САД које је држао Чак Роб из Вирџиније. У трци три кандидата, Норт је тесно изгубио од Роба са 2,73% разлике.
Затим је водио ток-шоу на Радио Америци од 1995. до 2003. године, а од 2001. до 2016. године водио је емисију „Ратне приче са Оливером Нортом“ на Фокс њузу.
Фото: Википедија/Јавно власништво
У мају 2018. године, Норт је изабран за председника Националног удружења за оружје. Дана 27. априла 2019. године поднео је оставку усред спора са извршним директором организације Вејном Лапјером.