Redovno se kao konsultant pojavljuje na Foks njuzu, a svako njegovo gostovanje na televiziji, i komentarisanje odnosa između Sjedinjenih Država i Irana izazva bes među određenim Amerikancima jer je upravo Nort optužen tokom afere Iran-Kontra za prodaju oružja režimu Islamske Republike tokom vladavine ajatolaha Homeinija.
Oliver Lorens Nort, kako glasi puno ime ovog čoveka, rođen je 7. oktobra 1943. godine i penzionisani je potpukovnik Korpusa marinaca Sjedinjenih Država. Nakon okončanja vojne karijere postao je politički komentator, televizijski voditelj, vojni istoričar, kao i autor.
Nort je služio kao komandant voda tokom Vijetnamskog rata, gde je tokom svoje borbene službe odlikovan Srebrnom zvezdom, Bronzanom medaljom zvezde sa Borbenom V i dve medalje Purpurnog srca. U vreme kada je odlikovan Srebrnom zvezdom, Nort je bio komandant voda koji je predvodio marince u operaciji Virdžinijski greben.
On je vodio kontranapad protiv Narodne armije Vijetnama, dok se njegov vod suočavao sa teškom mitraljeskom vatrom i raketnim granatiranjem. Tokom cele bitke, Nort je pokazao „hrabrost, dinamično vođstvo i nepokolebljivu posvećenost dužnosti uprkos ozbiljnoj ličnoj opasnosti, prenose američki mediji.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Ipak, ono što budi najveće kontroverze kada se pomene njegovo ime jeste činjenica da je bio član osoblja Saveta za nacionalnu bezbednost tokom afere Iran-Kontra, političkog skandala krajem 1980-ih. U pitanju je bila ilegalna prodaja oružja Homeinijevom režimu u Iranu kako bi se podstaklo oslobađanje američkih talaca koji su tada bili držani u Libanu.
Pročitajte još
Nort je formulisao drugi deo plana, koji je predviđao da se prihodi od prodaje oružja preusmere na podršku pobunjeničkim grupama Kontra u Nikaragvi, čije je zvanično finansiranje bilo posebno zabranjeno Bolandovim amandmanom na Zakon o budžetskim aproprijacijama Predstavničkog doma iz 1982. i narednih godina, kojim je zabranjeno prisvajanje američkih sredstava od strane obaveštajnih agencija za podršku Kontrama.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Inače, afera Iran-Kontra, u Iranu poznata kao Makfarlanova afera, bila je politički skandal koji se desio tokom drugog mandata američkog predsednika, republikanca Ronalda Regana. Viši vladini zvaničnici su potajno organizovali prodaju oružja Iranu, koji je tada bio pod embargom na kupovinu oružja. Umešani američki zvaničnici su se nadali da će novac od prodaje oružja osigurati puštanje nekoliko talaca koje su držali islamistički teroristi i omogućiti američkim obaveštajnim agencijama da finasiraju nikaragvanske kontraše, pošto je po Bolandovanom amandmanu dalje finasiranje kontraša zabranio američki Kongres.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Skandal je počeo kao operacija oslobađanja sedam američkih talaca koje je u Libanu držala grupa sa iranskim vezama povezana sa Korpusom Čuvara Islamske revolucije. Planirano je da će Izrael odneti brodom svoje oružje za Iran, a onda će SAD ponovo snabdeti Izrael i dobiti novac od njih.
Iranska strana je obećala da će učiniti sve u njenoj moći da izdejstvuje oslobađanje američkih talaca. Plan se pretvorio u prodaju oružja u zamenu za taoce, u kojima je američka strana prodavala oružje u zamenu za oslobađanje američkih talaca.
Velike promene je krajem 1985. u plan uneo upravo Oliver Nort iz Nacionalnog bezbednosnog komiteta, po kom je deo novca od prodaje oružja bio preusmeren na finansiranje kontraša, anti-sandinističkih pobunjenika u Nikaragvi.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Iako je Ronald Regan bio pristalica Kontrinih ciljeva, osporeni su dokazi da li je on odobrio preusmeravanje kontrašima novca dobijenog od prodaje oružja Iranu. Rukom pisane beleške koje je napisao sekretar za odbranu Kaspar Vajnberger 7. decembra 1985. nagoveštavaju da je Regan bio svestan potencijalne razmene i prodaje raketnih sistema Iranu.
Vajnberger je rekao da je Regan izjavio „da on može odgovarati za optužbe na nezakonitost, ali da ne može da odgovara na optužnicu da je veliki jaki predsednik Regan propustio šansu da oslobodi taoce".
Nakon što je prodaja otkrivena u novembru 1986, Regan se pojavio na nacionalnoj televiziji i izjavio da se prenos oružja zaista desio, ali da Sjedinjene Države ne trguju oružjem za taoce. Istrga je ometena kada su zvaničnici Reganove administracije uništili ili uskratili velike količine dokumenata vezanih za skandal.
Regan se ponovo obratio naciji 4. marta 1987, preuzevši punu odgovornost za svaku akciju za koju nije bio svestan i priznao da ono što je počelo kao strateško otvaranje prema Iranu pogoršalo, njenim sprovođnjem, u prodaju oružja za taoce.
Usledilo je nekoliko istraga, među kojima su istrage američkog Kongresa i tročlane Tauerove komisije koju je imenovao Regan.
Nade demokrata da će afera Iran-Kontra imati isti efekt kao afera Votergejt nisu se ostvarile. Nije pronađen nijedan dokaz da je predsednik Regan znao za obim programa, i on je uspeo da uveri američku javnost da nije znao za postupke svojih potčinjenih, i ubrzo je uspeo da povrati svoju popularnost.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Na kraju, prodaja oružja Iranu nije ocenjena kao kriminalni prekršaj, ali su podignute optužnice protiv pet osoba zbog njihove pomoći kontrašima. Ove optužbe su kasnije odbačene jer je američka vlada odbila da skine oznaku tajnosti sa nekih dokumenata. Optuženici su se stoga suočili sa znatno slabijim optužbama.
Na kraju je optuženo 14 vladinih zvaničnika, među njima tadašnji sekretar odbrane Kaspar Vajberger. Doneto je 11 presuda da su optuženi krivi, ali su neke ukinute posle žalbi.
Kako je dokazano, Nort je tražio 10 miliona dolara od sultana Bruneja kako bi zaobišao američke zabrane finansiranja Kontraša. Međutim, dao je pogrešan broj švajcarskog bankovnog računa namenjenog za pranje novca, pa je umesto toga otišao švajcarskom biznismenu. Senatski odbor koji je istraživao transakciju pronašao ga je kako bi mogao biti vraćen Bruneju.
U imejlu od 23. avgusta 1986. godine, upućenom savetniku za nacionalnu bezbednost DŽonu Poindeksteru, Nort je opisao sastanak sa predstavnikom panamskog generala Manuela Norijege, koji je bio de fakto vladar Paname od 1983. do 1989. godine.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
- Sećate se da smo tokom godina Manuel Norijega i ja u Panami razvili prilično dobar odnos - piše Nort pre nego što objašnjava Norijegin predlog. Ako američki zvaničnici mogu da „pomognu u čišćenju njegovog imidža“ i ukinu zabranu prodaje oružja panamskim odbrambenim snagama, Norijega će se „'pobrinuti' za sandinističko vođstvo umesto nas“.
Nort je rekao Poindeksteru da bi general Norijega mogao da pomogne u sabotaži protiv vladajuće stranke Nikaragve, Sandinističkog nacionalnooslobodilačkog fronta. Nort je navodno predložio da se Norijegi isplati milion dolara u gotovini iz fondova Projekta demokratije prikupljenih prodajom američkog oružja Iranu za pomoć panamskog lidera u uništavanju nikaragvanskih ekonomskih objekata.
U novembru 1986. godine, kada je prodaja oružja objavljena, predsednik Ronald Regan je otpustio Norta. U intervjuu za časopis Cigar Aficionado, Nort je rekao da je 11. februara 1987. godine Federalni istražni biro (FBI) otkrio napad na Nortovu porodicu od strane Narodnog komiteta za libijske studente, sa naređenjem da se Nort ubije. Iako su vladini zvaničnici kasnije izrazili skepticizam prema ovoj tvrdnji, i nisu podignute optužnice za ovu navodnu zaveru, njegova porodica je premeštena u Kamp Ležen u Severnoj Karolini i živela je sa federalnim agentima dok se Nort nije penzionisao iz Marinskog korpusa sledeće godine.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
U julu 1987. godine, Nort je pozvan da svedoči pred televizijskim saslušanjima zajedničkog kongresnog odbora koji je formiran radi istrage skandala Iran-Kontra. Tokom saslušanja, Nort je priznao da je obmanuo Kongres, za šta je, zajedno sa drugim radnjama, kasnije optužen. Branio je svoje postupke navodeći da veruje u cilj pomaganja Kontrama, koje je smatrao borcima za slobodu protiv Sandinista, i rekao je da šemu Iran-Kontra smatra „lepom idejom“.
Nort je priznao da je uništio vladine dokumente vezane za ove aktivnosti na predlog Vilijama Kejsija kada je skandal Iran-Kontra postao javan. Takođe je svedočio da ga je Robert Mekfarlan zamolio da izmeni zvanične zapise kako bi izbrisao reference na direktnu pomoć Kontrama i da je on pomogao
Nort je preuzeo delimičnu odgovornost za prodaju oružja preko posrednika Iranu, a dodeljen mu je ograničeni imunitet od krivičnog gonjenja u zamenu za svedočenje pred Kongresom. Nort je optužen u martu 1988. po 16 tačaka optužnice. NJegovo suđenje je počelo u februaru 1989. i 4. maja iste godine prvobitno je osuđen po tri tačke optužnice:
- primanje nezakonite naknade
- pomaganje i podsticanje ometanja kongresne istrage
- naređivanje uništavanja dokumenata preko svoje sekretarice, Fon Hol.
Okružni sudija SAD Gerhard Gezel ga je 5. jula 1989. godine osudio na trogodišnju uslovnu kaznu zatvora, dve godine uslovne kazne, novčane kazne od 150.000 dolara i 1.200 sati društveno korisnog rada. Nort je deo svog društveno korisnog rada obavljao u Potomak Gardensu, projektu javnog stanovanja na jugoistoku Vašingtona.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Međutim, uz pomoć Američke unije za građanske slobode, Nort se žalio na presudu Apelacionom sudu SAD za okrug Kolumbija.
Iako je prvobitno osuđen po tri tačke optužnice, presude su poništene na osnovu toga što su svedoci na njegovom suđenju mogli biti nedopustivo pogođeni njegovim imunizovanim svedočenjem pred Kongresom, i sve optužbe protiv njega su odbačene 1991. godine.
Pojedinačni članovi tužilačkog tima su se izolovali od novinskih izveštaja i diskusija o Nortovom svedočenju, i dok odbrana nije mogla da pokaže konkretan slučaj u kome je Nortov kongresni svedočenje korišćeno na njegovom suđenju, Apelacioni sud je presudio da sudija nije dovoljno ispitao to pitanje. Shodno tome, Nortove osude su poništene. Nakon daljih ročišta o pitanju imuniteta, sudija Gesel je 16. septembra 1991. godine odbacio sve optužbe protiv Norta.
Ostali opuženi ili osuđeni su pomilovani poslednjih dana mandata predsednika DŽordža Buša Starijeg, koji je bio potpredsednik u vreme afere.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Oliver Nort, jedan od ključnih aktera, je, pak stekao velike simpatije u antikomunističkom i desno orijentisanom delu američke javnosti.
Ipak to mu nije pomoglo kada se 1994. godine bezuspešno kandidovao za mesto u Senatu SAD koje je držao Čak Rob iz Virdžinije. U trci tri kandidata, Nort je tesno izgubio od Roba sa 2,73% razlike.
Zatim je vodio tok-šou na Radio Americi od 1995. do 2003. godine, a od 2001. do 2016. godine vodio je emisiju „Ratne priče sa Oliverom Nortom“ na Foks njuzu.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
U maju 2018. godine, Nort je izabran za predsednika Nacionalnog udruženja za oružje. Dana 27. aprila 2019. godine podneo je ostavku usred spora sa izvršnim direktorom organizacije Vejnom Lapjerom.
BONUS VIDEO:
