Његова мајка Оливера сваког дана укуца његов број и позове га, али увек добије исти одговор - да је позвана особа тренутно недоступна.
Алекси се сваки траг губи 28. децембра. Са собом је понео дипломе, сведочанства, сва документа, те због тога његова мајка сумња да је отишао у неку инострану државу, јер му је неко понудио посао, а он је одличан познавалац компјутера.
Он је мајци оставио поруку да иде у иностранство како би радио, да му је фирма понудила посао, визу и да му је све обезбеђено.
- Написао је и ако му се не свиди, да ће да се врати, да не бринем, да је планирао то и пре али да није јер ми је супруг преминуо, а није хтео још тада да ме остави саму. Написао је да не плачем, да га не зовем, неће да одговара јер бих ја покушала да га вратим - истакла је Оливера, мајка младића чију је поруку научила напамет.
Судећи по овој поруци и због тога што ниједан траг није пронађен, она не жели да мисли да се догодило нешто лоше.
Прочитајте још
- Немам ништа у вези с њим. Ни добро, а ни лоше. Нећу да призивам зло. Водим се тиме да је добро, да је жив, и водим се тиме да је лоше да би се до сада чуло. Чекам дан да ме он позове. Верујем у то да је жив. Не могу да мислим да је лоше - наводи Оливера.
После више од 20 дана након Алексиног нестанка, његова мајка добила је позив од две особе које су изјавиле да су га виделе у београдском насељу Гроцка. Прву информацију јој је дао један мушкарац, да би је касније позвала и једна жена, која га је, како тврди, видела у продавници.
- Рекла је да га је видела у продавници у Гроцкој. Нешто је куповао и потом је, како тврди та жена, отишао на аутобуску станицу и ту чекао превоз. Полиција тек треба да нам јави да ли су ишли тамо и шта су установили - испричала је у јануару Оливера.
Од тада нема никаквих нових информација.
- Звала ме данас нека жена из Ниша. Путовала је из Јагодине у Ниш, али то је било још пре него што сам ја пријавила нестанак Алексин. Каже да је видела младића који је ишао за Ниш, који личи на њега, да је био у оделу, носио црну торбу. Али, није... То је било 25. децембра, био је код куће тада, са мном.
- Сваки дан окрећем његов број и шаљем поруке. Недоступан је и даље. Кад зазвони мој, видим непознат број, увек се надам да је он, да ће да дође и да ми позвони на врата. То је једино што и је остало да верујем. Да је жив, да је добро, да ће да ме позове или да дође. Немам други избор - говори Оливера.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
