Прошло је тачно двадесет година откако је Роберто Савијано објавио „Гомору”, књигу која је разоткрила механизме деловања Каморе и постала глобални феномен. Међутим, оно што је за читаоце био узбудљив трилер, за Савијана је постало доживотна пресуда.
Писац који је постао симбол отпора организованом криминалу и даље живи под строгом полицијском заштитом, а његова свакодневица је далеко од слободе коју је прижељкивао.
- Љут сам што ме нису убили. Али изнад свега сам љут на себе што сам се довео у ову ситуацију - каже Савијано који је након објављивања књиге био присиљен да уђе у програм заштите и већ две деценије живи константно се скривајући.
Савијано, данас 46-годишњак, има 24-сатну полицијску заштиту и стално се сели из града у град пре него што мафија сазна где се налази.
- Спавам у полицијским баракама или хотелским собама, ретко више од неколико ноћи заредом - каже Савијано.
Прочитајте још
Собе у којима борави обично су мале и тамне, а да би се опустио користи анксиолитике.
- Ствари које други узимају здраво за готово – попут шетње или одласка на пиво с пријатељима – мени су ускраћене - каже Савијано и додаје како му најтеже пада што не може ићи на утакмице омиљеног фудбалског клуба ССЦ Наполи.
- Имам неку врсту полу-живота – нисам ни потпуно жив ни мртав. Камора вероватно сматра да је најгора казна за мене то што нисам убијен, него што живим ову страшну полу-егзистенцију. Често помислим: молим вас, само ме убијте или ми допустите да живим као слободан човек - каже Савијано.
Савијано, наравно, није ожењен и нема деце. То је у његовој ситуацији готово немогуће, а једине контакте које редовно одржава су они с телохранитељима. Ипак, и они се често мењају па ни с њима не може успоставити неки дубљи однос.
Ипак има једног пријатеља који јако добро разумије његову ситуацију - колегу писца Салмана Рушдија, који се годинама скривао након фетве ајатолаха Хомеинија.
Савијано и Рушди упознали су се 2008. у Стокхолму и данас су пријатељи.
- Повремено се виђамо. Увек завидим његовом хумору и љубави према животу, чак и након покушаја атентата - каже Савијано.
Претње италијанске мафије силно су утицале и на живот Савијанове породице. Његови родитељи живе одвојено и далеко од Напуља ради сигурности, а њега ретко виђају.
Посебну кривицу, каже, осећа због своје покојне тете Силване која је умрла 2025. година, пре чега је била присиљена да живи у граду који није њен и далеко од оних које воли.
Савијано је једно вријеме покушао да живи у САД-у, али тамо су га стално препознавали на улици, тако да се убрзо опет вратио у Италију под полицијску заштиту. У домовини ужива у ретким задовољствима: цигари, храни, те повременим телевизијским наступима.
Сматра како се никада неће отарасити мафије. Но оно што му мафија ипак није могла одузети јесте писање.
Његова књига Схоут Ит Оут! покушава да подигне грађане да се супротставе неправди, али и она открива његов песимизам. У њој се бави историјским примјерима – од филозофкиње Хипати до нацистичког пропагандиста Јосефа Гебелса, од Ђордана Бруна до радијског заговарача геноцида у Руанди Кантана Хабимана.
Написао је и књигу ‘Зеро Зеро Зеро‘ која се бави трговином дрогом којој је, сматра Савијано, силно помогла појава криптовалута јер олакшавају скривање новца.
- Криминалне организације имају толико новца да ниједан политичар не зна како их зауставити - каже Савијано.
Што се живота тиче, каже да би волео опет да покуша да нестане, као онда кад је отишао у САД, али овај пут то жели направити како треба.
- Желим поновно отићи, али овај пут на прави начин. Сан ми је отићи негде и потпуно променити живот. Проблем је што, ако престанем причати своју причу, моји противници су победили - каже Савијано.
Између мафије и политике
Савијано се данас не суочава само са „сенкама” из криминалног подземља. Последњих година, његов највећи фронт постала је политика.
Као оштар критичар десничарске владе Ђорђе Мелони, писац се нашао у вртлогу судских процеса.
Савијано је изведен пред суд због критика упућених премијерки поводом њене политике према мигрантима, што је покренуло лавину дебата о слободи говора у Италији.
- Мој живот је заустављен те 2006. године - често истиче писац. Живот у касарнама и хотелима, уз сталну пратњу наоружаних чувара, постао је његова једина реалност.
Наслеђе „Гоморе”
Упркос свему, Савијано не жали због написане речи. „Гомора” није била само књига, већ почетак нове ере у истраживачком новинарству и књижевности. Она је изнедрила култни филм Матеа Гаронеа и једну од најуспешнијих европских серија свих времена.
- Писање је за мене било и остало акт отпора. Чак и када ме кошта слободе, оно ми даје смисао - поручује Савијано двадесет година касније.
Живот у „мехуру”
Савијано признаје да је заборавио како изгледа шетња улицом без претходне безбедносне провере или седење у кафићу без леђа окренутих зиду. Његови сукоби са политичком елитом, пре свега са Мелонијевом и Матеом Салвинијем, додатно су поларизовали италијанско друштво – за једне је он херој и савест нације, док га други оптужују за „левичарски елитизам”.
Двадесет година касније, Савијанова борба се наставља. Она више није само борба против напуљских кланова, већ битка за право на критичко мишљење у свету који је, како сам каже, постао опаснији него икада пре.
БОНУС ВИДЕО
