Постоје људи чије речи не долазе само из ума, већ и из тежине крста који носе. Протођакон др Љубомир Ранковић један је од оних чије мисионарење не само да поучава, већ и теши, подиже и враћа веру у најтежим тренуцима. Отац Љуба, који је читав живот посветио православљу и враћању неправедно заборављених српских духовних горостаса задуживши тиме све нас, суочио се са највећим болом који родитељ може да доживи – пре 12 година остао је без сина Александра.
Фото: ТикТок принтскрин/otac.ljubarankovic
Нема већег искушења, нити већег бола него надживети своје дете. И не постоји човек, био он верник или атеиста, који се у тако страшном тренутку неће запитати зашто је Бог то дозволио. Правог одговора нема, а трагање за њим равно је бескрају. Отац Љуба Ранковић је заједно са супругом Вером, ћерком Анђелком, снајом и унуцима Софијом, Душаном и Саром прошао кроз ово најтеже искушење. Његов син Александар, теолог и његова десна рука у издавачкој кући "Глас Цркве", изненада је преминуо у 41. години.
- Нема љуће ране нити бола од тога. Замислите тренутак кад мислите да сте најсрећнији човек, да све тече како треба, да једанпут добијете вест… Прво замислите само тај тренутак кад чујете да сте нешто највеће у свом животу овде на земљи изгубили. Тај моменат, тај удар грома... Гром је миловање олује и мрачног неба у односу на то. Мој Александар је одвео ћеркицу у вртић, малу Сару, имала је годину и по дана. Поздравио се са васпитачицама, изашао и на излазу, ту где су жардињере, сео је. Срчани удар. И одатле се винуо у небо - испричао је отац Љуба.
Одговор на немерљив бол који осећају сви родитељи чија су деца преминула отац Љуба потражио је у делима Светог владике Николаја Велимировића. Подсећа да су свуда око нас симболи и сигнали, о којима је лелићки светитељ писао.
Прочитајте још
- Да ми се пре тога јавио Бог и да је рекао: 'Љубомире, моја одлука је таква, хоћу да узмем твога сина, мора се, изабери место где ће се то десити', ко зна шта бих рекао. Можда бих рекао, на пример, да то буде у храму да буде на молитви кад сечемо колач, да то буде у олтару... А Бог је одабрао да то буде у обданишту. Христос је непрекидно био међу децом; узео би дете у крило и рекао: 'Ако не будете били као ово дете, нећете ући у царство небеско.' Деца су му хрлила и волела га. Ако игде Христос има места на овом лудом и суровом свету, знојавом од муке и зла, ако игде има места одмора, то је међу децом - подсећа отац Љуба.
Александар Саша Ранковић био је свом оцу не само син, већ и најдрагоценији сарадник:
- Све техничке радње, уводе, идеје, носио је више него ја и жртвовао се. Пошао је у штампарију у Земуну и на том путу Виа Долороса винуо се из јата анђела на земљи у, надам у јато анђела на небу; надам се да је и тамо анђелима и књигама окружен. Разумео сам то као Јов: 'Бог даде, Бог узе, нека је благословено име Господње.' Другог одговора нема.
Једина утеха, једине две речи које могу да залече ту рану, истиче отац Љуба јесу речи које изговарамо за Ускрс – Христос васкрсе.
Фото: ТикТок принтскрин/otac.ljubarankovic
- На споменику мога сина стоји 'Христос васкрсе'. Јер васкрсење није чекање, васкрсење је живот. Нема смрти. Како певамо у тропару: 'Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт победи и онима у гробовима живот дарова'. Мој син је са мном, са својом децом. Он је живљи него икада - у нашим разговорима, у нашим сећањима, у свему што радимо. Кад сам настављао посао који је он започео, ја сам са њим разговарао, саветовао се - говори отац Љуба.
Речи "смрт" и "гроб" никада не изговара.
- Кад прилазим његовом земном обиталишту само две речи кажем, оне који пишу на споменику: 'Христос васкрсе'. Не певам 'вјечнаја памјат', него певам 'Христос васкрсе из мртвих', дакле тропар. Кад завршим, не говорим 'Бог да му душу прости', него 'Христос васкрсе'. На парастосу, кад завршимо, сви одговарају као у цркви на Васкрс, из свег гласа – 'Христос васкрсе'. Јер су то једине две речи које могу да лече... Ако тога нема, хришћанства не би било. На чињеници да је Исус васкрсао почива све. Апостол Павле каже: 'Ако Христос није васкрсао, узалуд вера наша.' Жив је мој син, заједно са мном, заједно са Богом, са својом децом, са својом породицом - каже отац Љуба.
(Еспресо)
БОНУС ВИДЕО:
