Отац Љуба тугује, умро му СИН (41) "На споменику му пише..."

Постоје људи чије речи не долазе само из ума, већ и из тежине крста који носе. Протођакондр Љубомир Ранковићједан је од оних чије мисионарење не само да поучава, већ и теши, подиже и враћа веру у најтежим тренуцима. Отац Љуба, који је читав живот посветио православљу и враћању неправедно заборављених српских духовних горостаса задуживши тиме све нас, суочио се са највећим болом који родитељ може да доживи &ndash;пре 12 година остао је без сина Александра.Фото: ТикТок принтскрин/otac.ljubarankovicНема већег искушења, нити већег бола него надживети своје дете. И не постоји човек, био он верник или атеиста, који се у тако страшном тренутку неће запитати зашто је Бог то дозволио. Правог одговора нема, а трагање за њим равно је бескрају. Отац Љуба Ранковић је заједно са супругом Вером, ћерком Анђелком, снајом и унуцима Софијом, Душаном и Саром прошао кроз ово најтеже искушење.Његов син Александар, теолог и његова десна рука у издавачкој кући &quot;Глас Цркве&quot;, изненада је преминуо у 41. години.- Нема љуће ране нити бола од тога. Замислите тренутак кад мислите да сте најсрећнији човек, да све тече како треба, да једанпут добијете вест&hellip; Прво замислите само тај тренутак кад чујете да сте нешто највеће у свом животу овде на земљи изгубили. Тај моменат, тај удар грома... Гром је миловање олује и мрачног неба у односу на то. Мој Александар је одвео ћеркицу у вртић, малу Сару, имала је годину и по дана. Поздравио се са васпитачицама, изашао и на излазу, ту где су жардињере, сео је.Срчани удар. И одатле се винуо у небо -испричао је отац Љуба.Одговор на немерљив бол који осећају сви родитељи чија су деца преминула отац Љуба потражио је у делима Светог владике Николаја Велимировића. Подсећа да су свуда око нас симболи и сигнали, о којима је лелићки светитељ писао.- Да ми се пре тога јавио Бог и да је рекао: &#39;Љубомире, моја одлука је таква, хоћу да узмем твога сина, мора се, изабери место где ће се то десити&#39;, ко зна шта бих рекао. Можда бих рекао, на пример, да то буде у храму да буде на молитви кад сечемо колач, да то буде у олтару... А Бог је одабрао да то буде у обданишту.Христосје непрекидно био међу децом; узео би дете у крило и рекао: &#39;Ако не будете били као ово дете, нећете ући у царство небеско.&#39; Деца су му хрлила и волела га. Ако игде Христос има места на овом лудом и суровом свету, знојавом од муке и зла, ако игде има места одмора, то је међу децом -подсећа отац Љуба.Александар Саша Ранковић био је свом оцу не само син, већ и најдрагоценији сарадник:- Све техничке радње, уводе, идеје, носио је више него ја и жртвовао се. Пошао је у штампарију у Земуну и на том путу Виа Долороса винуо се из јата анђела на земљи у, надам у јато анђела на небу; надам се да је и тамо анђелима и књигама окружен. Разумео сам то као Јов: &#39;Бог даде, Бог узе, нека је благословено име Господње.&#39; Другог одговора нема.Једина утеха, једине две речи које могу да залече ту рану, истиче отац Љуба јесу речи које изговарамо за Ускрс &ndash;Христос васкрсе.Фото: ТикТок принтскрин/otac.ljubarankovic- На споменику мога сина стоји &#39;Христос васкрсе&#39;. Јер васкрсење није чекање, васкрсење је живот. Нема смрти. Како певамо у тропару: &#39;Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт победи и онима у гробовима живот дарова&#39;. Мој син је са мном, са својом децом. Он је живљи него икада - у нашим разговорима, у нашим сећањима, у свему што радимо. Кад сам настављао посао који је он започео, ја сам са њим разговарао, саветовао се - говори отац Љуба.Речи &quot;смрт&quot; и &quot;гроб&quot; никада не изговара.- Кад прилазим његовом земном обиталишту само две речи кажем, оне који пишу на споменику: &#39;Христос васкрсе&#39;. Не певам &#39;вјечнаја памјат&#39;, него певам &#39;Христос васкрсе из мртвих&#39;, дакле тропар. Кад завршим, не говорим &#39;Бог да му душу прости&#39;, него &#39;Христос васкрсе&#39;. На парастосу, кад завршимо, сви одговарају као у цркви на Васкрс, из свег гласа &ndash; &#39;Христос васкрсе&#39;. Јер су то једине две речи које могу да лече... Ако тога нема, хришћанства не би било. На чињеници да је Исус васкрсао почива све. Апостол Павле каже: &#39;Ако Христос није васкрсао, узалуд вера наша.&#39; Жив је мој син, заједно са мном, заједно са Богом, са својом децом, са својом породицом -каже отац Љуба.(Еспресо)БОНУС ВИДЕО:

Отац Љуба тугује, умро му СИН (41) "На споменику му пише..."

Ваш коментар

Нема коментара