- Курјаци су ми удавили козе, мачке, прасиће и кокошке, коње. Али није то први пут, ово је трећи до сада. Све су подавили - прича кроз сузе Панта.
Како каже, ове крвожедне животиње налазиле су се на десетак метара од њега.
- Сигурно их је било пет, шест. Успео сам кроз рупу (у пећини) да се завучем, узео сам секиру и чекао. Није било излаза, та рупа ме је спасила.
Иако је захвалан Богу што је по трећи пут умакао вучјим чељустима, овај горштак највише жали за својим животињама које су му биле једино друштво, али могућност за опастанак у планини.
Око Пантиног дома сада су остали само трагови мртвих животиња. Нажалост, како се види на једном од снимака, настрадао је и његов пас.
Прочитајте још
Подсећамо, Панта Петровић је себи од пећине направио прави дом. Ту има кревет од сламе, јастук од прућа, сто и клупе, место за логорску ватру. Каже да му је то сасвим довољно.
Најбитније је да живи слободно.
- Човека, жене, децу чува вода, храна и ваздух. Овде се ја здраво храним, овде нема ништа вештачки код мене - причао је раније он.
Прелепа природа, чиста река и цвркут птица за Панту су мир који нема цену.
Носи посебну гардеробу, која је крута, а око ногу увек има везане конопце како би се спасио од змија са којима се често сусреће. Најтеже је било, каже, да се одрекне купања.
- Најтеже је, шест месеци, да се не купате уопште, док кожа не ухвати масноћу. Кад се кожа замасти, е ондак нема опасно, онда си преш'о тај период - наводи Панта.
Он је иначе некада радио у иностранству и од зарађених пара Пироћанцима направио три пешачка моста.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
