Док се приближава Ђурђевдан, једна од најчешћих и по многима најлепших крсних слава, поново се отвара питање да ли се празник обележава мрсном или посном трпезом. Ове године, Ђурђевдан "пада" у среду, што га ставља у оквир црквених правила о посту.
Наиме, Ђурђевдан је непокретан празник који се сваке године слави 6. маја, а у 2026. години тај датум "пада" у среду. Како православни календар прописује пост средом и петком, осим у периоду такозваних трапавих седмица, крсне славе које се нађу у тим данима обележавају се посном трпезом.
Фото: Depositphotos/kiriak09
Изузетак од овог правила постоји само уколико слава "падне" у Светлу недељу, односно прву седмицу након Ускрса, када се пост потпуно укида због ускршње радости и славе се обележавају уз мрсну трпезу. У 2026. години тај случај не важи, јер је Ђурђевдан више недеља удаљен од тог периода.
Према црквеном учењу, крсна слава не укида пост, већ га у одређеној мери ублажава, па су у таквим случајевима дозвољени риба, уље и вино, док се мрсна храна не користи.
Прочитајте још
Вероучитељица Стојана Валан подсећа да је суштина славе пре свега духовна.
"Слава није одвојена од црквеног живота. То је дан молитвеног окупљања породице у част светитеља заштитника дома. Ако слава пада у такозвани посни дан, трпеза треба да буде у складу са тим", наводи она.
Слично истиче и протођакон Немања Рељић из Манастира Рмањ, наглашавајући да је у првом плану духовни смисао празника.
"Суштина славе су молитва, славски хлеб, кољиво, свећа и кадионица. Храна је у другом плану", каже он, подсећајући да је крсна слава кроз историју добила своје хришћанско значење као дан посвећен заштитнику породице.
Због тога црквени поредак остаје јасан - Ђурђевдан се ове године обележава уз посну трпезу, уз разрешење на рибу, уље и вино. Свечари који имају велики број гостију и желе да угосте фамилију и пријатеље и дан касније, 7. маја, могу да их послуже мрсном храном.
БОНУС ВИДЕО:
