Ово је честа слава код православних хришћана, у црквеном календару обележена подебљаним словом. Називала се и “нарочитим празником Београда”, будући да је слава старе цркве Светог Марка на Палилули, као и нове цркве.
Свето Еванђеље
Свети Марко је био пореклом Јеврејин, ученик Светог апостола Петра и његов љубљени син у Духу Светом. Уврштен је у лик светих Седамдесет апостола Христових.
Најпре је пратио Светог Петра, који га је поставио за епископа. Кад је са њим био у Риму, написао је Свето Еванђеље, јер су га хришћани у Риму молили да им напише оно што је са Светим Петром причао о Христу.
Када га је написао, прво га је показао управо Светом Петру, који је потврдио да је истинито и препоручио свима да читају. Свети Петар је Светог Марка послао у Аквилеју, па у Египат. Тако је у Александрији био први проповедник Еванђеља и први епископ.
Црква у Вукули и прогањање светитеља
Како се из дана у дан увећавао број верника, убрзо су и старешине града чуле о неком човеку који хули на њихове богове и забрањује да им се приноси жртва. Бесни, тражили су да га ухвате и убију.
Прочитајте још
Сазнавши, Свети Марко је поставио за епископа Аниана и три презвитера Малеона, Савина и Кердона, седам ђакона и других једанаест клирика да служе Цркви. Потом је отишао у Пентапољ, где је провео две године настављајући своје дело.
Када се вратио у Александрију, видео је да се братија умножила и да су и цркву саградили у месту Вукула. Кад су старешине сазнале за његов повратак и чудеса, опет су почели да га траже и бесне што не могу да га ухвате.
Настаде празник Ускрс
“Уто настаде пресветли празник Ускрс, дан Христова Васкрсења, двадесет четвртог априла. У исти дан паде и нечестиви празник незнабожачког поганог бога Сераписа.
На Ускрс свети Марко служаше у цркви божанствену службу. Огромна руља незнабожаца нападе изненада на цркву, ухватише светитеља, везаше га чврсто око врата, и почеше вући по калдрми вичући: Повуцимо овог вола у обор! А свети Марко благадараше Христа Бога говорећи: Благодарим Ти, Господе Исусе Христе што си ме удостојио да страдам за име Твоје! - А вучен би светитељ по земљи пуној оштрог камења, и из изранављеног тела његовог лијаше се крв целим путем.
Кад паде вече, незнабожни идолопоклоници вргоше у тамницу светог апостола, док се договоре којом смрћу да га уморе. А у поноћи, док врата беху закључана и стражари спаваху пред њима, настаде велики земљотрес, јер Анђео Господњи, сишавши с неба, косну се апостола говорећи: Слуго Божји Марко, врховни међу светима у Египту, ето уписано је име твоје у књизи живота на небесима, и увршћен си међу свете апостоле, и спомен твој на земљи неће се заборавити никада, и ти ћеш ликовати с Вишњим Силама, Архангели ће примити на небу дух твој, а мошти твоје биће сачуване на земљи.
Видевши ово виђење, свети Марко пружи к небу руке своје говорећи: Благодарим Ти, Господе мој Исусе Христе, што ме ниси оставио него си ме уврстио међу светитеље Своје. Молим Ти се, Господе, прими у миру душу моју, и не лиши ме благодати Твоје!“. Када он то изговори, Господ Исус Христос дође к њему у оном обличју у ком је био са ученицима својим пре Крста и погребења, и рече му: Мир теби, Марко, еванђелисте мој!
- Свети Марко му одговори: Мир и Теби, Господе мој Исусе Христе! - И отиде Господ од њега.
Сутрадан дођоше к тамници мноштво грађана, извукоше светитеља из тамнице, поново га конопцем везаше за врат, и опет га вукоше по улицама са истом виком: Повуцимо вола у обор! А свети Марко вучен, благодарећи Бога и молећи се, рече: У руке Твоје, Господе, предајем дух мој! - И рекавши то, предаде дух свој Богу. А руља поганих незнабожаца, желећи да спали тело светитељево, наложи огањ. на месту које потом би названо: Анђелско.
Свете мошти
Тада се спустио мркли мрак, поче страшна грмљавина, велики земљотрес, а киша са градом је падала до увече. Народ је побегао из страха и оставио светитељево тело. Киша је угасила огањ, а земљотрес срушио зграде и побио многе.
Безбожници су мислили да је то њихов бог Серапис. Побожни хришћани спремили су тело за укоп и однели га на место где су се молили, па су га сахранили на источној страни у каменој гробници. За њих ништа није било часније и скупоценије од тих светих моштију.
Обичаји за Марковдан
Веровање је да на овај дан у пољу, на њиви, не треба ништа радити јер ће у противном свети Марко да пошаље град и невреме ономе ко ради. Земљорадници овај дан одмарају и празнују како би сачували своје усеве од беса светог Марка.
Још једно укорењено веровање јесте да се не сме спавати током дана, јер ће онај ко дремне на Марковдан бити поспан целе године. Ипак, постоји изузетак. Ако је неко већ спавао на Ђурђевдан, за који важи исто правило, онда треба да одспава и на Марковдан, како би "поништио казну" - односно, како би избегао поспаност и слабост током целе године.
Ковачи су овај празник нарочито поштовали. Веровали су да ће им мишеви изгристи мехове које користе кад ложе ватру ако би радили на Марковдан. Због тога су се уздржавали од било каквог посла.
Марковдан је празник кад се треба одморити, посветити породици и духовности. Верници се моле и захваљују свецу за којег верују да штити домове и имања оних који га поштују. Они избегавају било какав физички рад, посебно у пољу и, уместо тога, дан проводе у молитви, тишини и заједништву. Каже се да "ко поштује Светог Марка, биће сачуван од несреће", "Ко ради, може навући град, громове и штету на имање", а "ко се на Марковдан одмара, имаће мир и снагу током целе године."