Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Према информацијама The New York Times-а, канцелар Фридрих Мерц и министар унутрашњих послова Александер Добринт јавно признају постојање иранских претњи, али их представљају као углавном хипотетичке.
С друге стране, шефови обавештајних служби, посебно на нивоу савезних држава, сматрају да су претње конкретне, хитне и све озбиљније. Према речима неколико високих немачких званичника упознатих са расправама, те разлике су изазвале значајне напетости између савезне владе у Берлину и обавештајаца на терену.
Четири званичника потврдила су да су обавештајни званичници приватно притискали политичаре да буду искренији према грађанима.
Мерц је 12. марта изјавио да су појачане безбедносне мере око јеврејских, израелских и америчких институција, али је додао:
- Тренутно нема информација које би сугерисале да би требало да претпоставимо повећан ниво претње на домаћем терену.
Прочитајте још
Фото: ESDES.Pictures, Bernd Elmenthaler/imago stock&people/Profimedia
Обавештајци се са тим наводно не слажу. Приватно упозоравају да је рат увелико повећао вероватноћу терористичких напада на немачком тлу. Боје се да ће Немци, ако не буду јасно упозорени, потценити опасност.
Политичари пак страхују да би јавно признање веће претње могло изазвати панику.
Мета због војних база
Немачка је Ирану постала непријатељ јер је допустила неограничено коришћење својих војних база за америчке операције на Блиском истоку. Због тога се званичници боје бомбашких напада, саботажа и других „хибридних“ акција које би могле извести иранске прокси групе.
Иранске обавештајне службе све чешће користе посреднике, криминалце, бајкерске банде и трговце људима, уместо сопствених агената, што отежава доказивање везе са Техераном. Пре почетка рата идентификовано је око 50 иранских завера само у Немачкој.
Фото: Depositphotos/Prazisss
Посебно су угрожене јеврејске институције – две се тренутно сматрају предметом активних иранских завера. Такође су на мети и ирански дисиденти који живе у Немачкој.
Ирански агенти су се, према информацијама, мешали међу 250.000 демонстраната у Минхену средином фебруара, претили људима и слали поруке њиховим породицама у Ирану.
Напад у Минхену
Немачки истражитељи испитују да ли је ирански посредник стајао иза напада на израелски ресторан у универзитетској четврти Минхена прошлог месеца. Нападачи су разбили прозоре и бацили експлозивне направе. Нико није повређен.
За напад је одговорност преузела група Harakat Ashab al-Yamin al-Islamiyya, која је раније повезивана са иранским финансирањем.
Фото: Depositphotos/zabelin
Портпарол Министарства унутрашњих послова Леонард Камински признао је да су се докази о иранским заверама „повећали“ током рата, али није коментарисао унутрашње сукобе.
Портпарол Фридриха Мерца, Стефан Корнелијус, изјавио је да постоји „једногласност у откривању и циљању претњи како би се оне држале под контролом“, али није желео да улази у детаље о разликама између политичара и обавештајаца.
БОНУС ВИДЕО:
