Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Prema informacijama The New York Times-a, kancelar Fridrih Merc i ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint javno priznaju postojanje iranskih pretnji, ali ih predstavljaju kao uglavnom hipotetičke.
S druge strane, šefovi obaveštajnih službi, posebno na nivou saveznih država, smatraju da su pretnje konkretne, hitne i sve ozbiljnije. Prema rečima nekoliko visokih nemačkih zvaničnika upoznatih sa raspravama, te razlike su izazvale značajne napetosti između savezne vlade u Berlinu i obaveštajaca na terenu.
Četiri zvaničnika potvrdila su da su obaveštajni zvaničnici privatno pritiskali političare da budu iskreniji prema građanima.
Merc je 12. marta izjavio da su pojačane bezbednosne mere oko jevrejskih, izraelskih i američkih institucija, ali je dodao:
- Trenutno nema informacija koje bi sugerisale da bi trebalo da pretpostavimo povećan nivo pretnje na domaćem terenu.
Pročitajte još
Foto: ESDES.Pictures, Bernd Elmenthaler/imago stock&people/Profimedia
Obaveštajci se sa tim navodno ne slažu. Privatno upozoravaju da je rat uveliko povećao verovatnoću terorističkih napada na nemačkom tlu. Boje se da će Nemci, ako ne budu jasno upozoreni, potceniti opasnost.
Političari pak strahuju da bi javno priznanje veće pretnje moglo izazvati paniku.
Meta zbog vojnih baza
Nemačka je Iranu postala neprijatelj jer je dopustila neograničeno korišćenje svojih vojnih baza za američke operacije na Bliskom istoku. Zbog toga se zvaničnici boje bombaških napada, sabotaža i drugih „hibridnih“ akcija koje bi mogle izvesti iranske proksi grupe.
Iranske obaveštajne službe sve češće koriste posrednike, kriminalce, bajkerske bande i trgovce ljudima, umesto sopstvenih agenata, što otežava dokazivanje veze sa Teheranom. Pre početka rata identifikovano je oko 50 iranskih zavera samo u Nemačkoj.
Foto: Depositphotos/Prazisss
Posebno su ugrožene jevrejske institucije – dve se trenutno smatraju predmetom aktivnih iranskih zavera. Takođe su na meti i iranski disidenti koji žive u Nemačkoj.
Iranski agenti su se, prema informacijama, mešali među 250.000 demonstranata u Minhenu sredinom februara, pretili ljudima i slali poruke njihovim porodicama u Iranu.
Napad u Minhenu
Nemački istražitelji ispituju da li je iranski posrednik stajao iza napada na izraelski restoran u univerzitetskoj četvrti Minhena prošlog meseca. Napadači su razbili prozore i bacili eksplozivne naprave. Niko nije povređen.
Za napad je odgovornost preuzela grupa Harakat Ashab al-Yamin al-Islamiyya, koja je ranije povezivana sa iranskim finansiranjem.
Foto: Depositphotos/zabelin
Portparol Ministarstva unutrašnjih poslova Leonard Kaminski priznao je da su se dokazi o iranskim zaverama „povećali“ tokom rata, ali nije komentarisao unutrašnje sukobe.
Portparol Fridriha Merca, Stefan Kornelijus, izjavio je da postoji „jednoglasnost u otkrivanju i ciljanju pretnji kako bi se one držale pod kontrolom“, ali nije želeo da ulazi u detalje o razlikama između političara i obaveštajaca.
BONUS VIDEO:
