Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Један од њих је Тим Кортце, човек који је пре готово две деценије донео одлуку коју већина ни не разматра озбиљно, да напусти систем и изгради живот који неће зависити ни од чега осим од њега самог.
Живот без рачуна, али не и без обавеза
На удаљеном канадском острву, до којег не можете стићи колима нити једноставно допремити намирнице, Тим живи без струје из мреже, без водовода и без свакодневних погодности које се у градовима подразумевају. Све што има, направио је или обезбедио сам.
Његов дом није кућа какву замишљамо када кажемо "кућа из снова", већ пројекат који траје годинама и који настаје полако, уз много рада и сналажења. Користи камен, дрво и материјале које проналази у свом окружењу, док оно што не може да пронађе пажљиво допрема бродом, уз планирање које нема простора за грешке.
Прочитајте још
Струју добија из соларних панела, воду скупља са крова, а топлоту ствара дрветом које сам сече и припрема. Ништа није аутоматско, ништа није на дугме, сваки детаљ његовог дана зависи од тога колико је спреман да уложи труда.
Али то није романтична верзија живота у природи какву виђамо на друштвеним мрежама. То је физички захтеван, спор и често непредвидив начин живота у којем нема пречица.
Све што баца, заправо задржи
Можда најнеобичнији део његове свакодневице јесте начин на који решава проблем отпада. Уместо да га шаље на копно, што је логистички компликовано и енергетски скупо, Тим га уграђује у зидове помоћних објеката.
На тај начин, како објашњава, успео је да "спакује" године сопственог отпада у конструкције које касније затвара бетоном или малтером. Старе гуме претворио је у део компостног система, а све што може поново да искористи, проналази нову сврху.
Овај приступ није само практичан, већ и дубоко личан. Његова одлука да живи другачије формирала се још осамдесетих година, када је на мору видео огромне количине отпада које су плутале површином. Тај призор, како каже, променио му је поглед на свет и натерао га да преиспита сопствени начин живота.
Слобода која тражи дисциплину
Иако делује као да је побегао од свега, Тим није потпуно изолован. На острву постоји заједница, људи размењују робу и услуге, а у град одлази повремено, најчешће по оно што не може сам да произведе.
Још увек ради као кровопокривач, али планира да се временом повуче из физичког рада и заврши кућу у којој жели да проведе старост. Паралелно узгаја храну, прави залихе, брине о сваком ресурсу који користи.
Његов живот јасно показује једну ствар коју често заборављамо, слобода не значи мање рада, већ другачији однос према њему. У његовом свету ништа није подразумевано. Свака кап воде, сваки оброк и сваки извор топлине резултат су конкретне одлуке и уложеног труда.
Његова прича није позив да сви напустимо град и одемо на острво. Али јесте подсетник да постоји и другачији начин живота, онај који не зависи од система, већ од личне спремности да преузмете одговорност за све што имате.
(Она)
БОНУС ВИДЕО:
