Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Као потписнице Уговора о Антарктику из 1959. године и правног система који из њега произилази, а који налаже искључиво мирнодопске активности на континенту без аутохтоног становништва, уз строгу забрану милитаризације, Кијев и Москва су тај форум претворили у полигон за надмудривање и надјачавање.
Уочи састанка 58 држава потписница, који се 11. маја одржава у Хирошими, расправљаће се о низу питања – од излова рибе у Јужном океану и антарктичког туризма до рударења на природним ресурсима богатом континенту. Новинско-политички портал Политико истражио је у том контексту овaj ретко помињан и необичaн, али важaн фронт у рату Украјине и Русије, који траје од краја фебруара 2022. године.
Од Фарадеја до Вернадског
Украјинско присуство на најхладнијем континенту вуче корене из совјетског доба, када су украјински стручњаци чинили важан део поларних експедиција Совјетског Савеза, једног од 12 првобитних потписника Уговора о Антарктику.
Међутим, распадом државе 1991. године свих дванаест истраживачких станица припало је Русији. Украјина је тако преко ноћи остала без базе, иако је имала врхунски обучен кадар спреман за рад. Упркос томе, Уговору је приступила 28. октобра 1992. године.
Преокрет се догодио 1996. године захваљујући договору са Уједињеним Краљевством. Британци су тада одлучили да предају своју истраживачку станицу Фарадеј Украјини за симболичну једну фунту.
Прочитајте још
Главни услов примопредаје био је наставак мерења у атмосфери, која се на тој локацији континуирано спроводе од 1947. године. Украјина је базу преименовала у Вернадски, по првом председнику националне академије наука, минералогу Володимиру Вернадском.
Поседовање сопствене базе омогућило је Украјини институционални напредак. Осам година након преузимања станице, 2004. године, стекла је право гласа на редовним састанцима.
Тиме је Украјина од посматрача постала пуноправна чланица која директно одлучује о свим кључним питањима управљања континентом.
У годинама које су уследиле, Украјина је проширила своје капацитете, а 2021. године купила је и сопствени ледоломац Ноосфера.
Ипак, почетак рата у фебруару 2022. године драстично отежава рад програма. Иако су логистика и путовања научника из ратом захваћене домовине постали изузетно компликовани, база Вернадски и данас континуирано ради као кључна тачка украјинске науке и дипломатије, пише Политико.
Изолација
Базу Вернадски води метеоролошкиња Анжелика Ханчук. Рођена је 1994. у Кијеву, а након студија метеорологије и рада у националном прогностичком центру одлучила се за одлазак на Антарктик.
Рат у домовини затекао ју је усред паковања кофера за лет према Чилеу. Упркос новој стварности и страху да ли ће њихова држава уопште постојати када се врате, Ханчук и њене колеге одлучили су да наставе са експедицијом.
Сматрали су да је одржавање целогодишње присутности кључно, поготово јер би прекид рада базе на само једну годину значио њен трајни губитак.
Пут их је водио аутобусом до Пољске, а десет дана након почетка рата полетели се из Варшаве према Чилеу како би се укрцали на брод Ноосфера. Доласком у базу, Ханчук и њен тим од четрнаесторо људи, састављен од метеоролога, геофизичара, биолога и техничког особља. успоставили су дневну рутину одржавања станице и истраживања.
Иако су на Антарктику изолација и удаљеност уобичајени, рат је тај осећај додатно појачао. Због лоше и непоуздане интернет везе вести до њих стижу тек у фрагментима. Одржавање антарктичког програма у време док је земља у рату захтева од људи много више него у нормалним околностима, нагласила је Ханчук, додајући да је њена мисија помоћ домовини управо кроз очување овог програма.
- Зауставити рад базе на само једну годину и потом га покушати поново покренути једноставно је немогуће - појаснила је метеоролошкиња.
Фото: Depositphotos/erectus
Тиха дипломатија
Након почетка рата, земље савезнице одмах су понудиле помоћ у одржавању базе Вернадски. Британци су понудили снабдевање храном и горивом, док је Пољска прекинула сарадњу са Русијом и почела да користи украјински брод Ноосфера за превоз својих научника, објавио је Политико.
Ипак, политичке напетости унутар Антарктичког уговора постале су неизбежне. На састанку у Берлину, када је руска делегација покушала да оправда рат, представници 25 земаља су у знак протеста напустили дворану. Таква ситуација претворила је међународну сарадњу у апсурдну свакодневицу.
Док обележава три деценије у бази Вернадски, Украјина користи науку као алат тихе дипломатије и меке моћи. Кроз истраживачке споразуме, база је отворила врата научницима из земаља попут Мексика и Колумбије, које су у рату остале службено неутралне.
Фото: Depositphotos/Iurii
Кључну улогу у томе има брод Ноосфера, који се од почетка рата није вратио у Одесу, већ служи као важно превозно средство у региону са ограниченом логистиком.
Нудећи своје ресурсе другима, Украјина постаје равноправан партнер који пружа подршку. Како каже портпаролка украјинског антарктичког програма Олена Марушевска, кроз заједнички рад на изолованом континенту колеге из целог света почињу да разумеју њихову борбу.
"Војни пингвини"
Друга зима у бази Вернадски за Анжелику Ханчук донела је нове изазове. Иако је интернет сада бржи и поузданији, то је за експедицију двосекли мач.
Чланови тима на својим телефонима држе активну апликацију за ваздушне узбуне како би у сваком тренутку знали када су њихове породице у опасности. Страх прате и звучне асоцијације. Када зачује грмљавину лавине или пуцање огромних глечера, Ханчук се инстинктивно враћа звуку пројектила који погађају Кијев.
Та веза са бојиштем није само емоционална него и врло стварна. Од почетка рата 32 поларна научника и запослених у бази, неформално познатих као "војни пингвини", придружили су се украјинској војсци, а осморо их је тешко рањено.
Међу њима је и дизел-електричар Јуриј Лишенко. Након што му је 2024. године због повреде од мине ампутиран део ноге, Лишенко се са протезом вратио на Антарктик на своју пету експедицију.
Док дани постају краћи, а туристички бродови нестају, четрнаесторо Украјинаца остаје у потпуној изолацији. За Ханчук те су жртве нужне због међународног положаја њене земље.
- То нам даје право да се наш глас чује. Седети за истим столом значи да је и наше мишљење важно - закључила је Ханчук.
Јавна тајна
Након почетка рата у Украјини 2022. године, дубока подела унутар Антарктичког уговора прерасла је у потпуну парализу.
С једне стране налази се западни блок који заговара строжу заштиту животне средине, док с друге Русија и Кина систематски блокирају иницијативе попут проглашења царских пингвина угроженом врстом.
Фото: Depositphotos/Gentoo
Рат је уједно постао повод да се јавно проговори о наводном руском трагању за нафтом и гасом, што је, према писању листа Политико, годинама била јавна тајна, иако је вађење ресурса на Антарктику строго забрањено.
Дипломатска слика додатно се закомпликовала повратком Доналда Трампа у Белу кућу. Сједињене Државе престале су да учествују у неформалној групи Пријатељи Украјине, критикујући "политизацију" састанака и тражећи повратак искључиво техничким питањима. За украјински тим, међутим, политика је неодвојива од преживљавања.
Уочи нових сусрета, фокус украјинских званичника није на законодавним помацима, већ на судбини Леонида Пшеничнова. Овај 70-годишњи морски биолог ухапшен је на Криму под оптужбом за велеиздају. Руске власти терете га да је својим заговарањем заштићених морских подручја поткопавао руски излов.
БОНУС ВИДЕО:
