Све је извесније да би Црна Гора могла постати следећа чланица Европске уније, док се у случају Исланда помиње могућност да би, ако се на референдуму одлучи за повратак европском путу, и та земља могла убрзано да уђе у ЕУ, евентуално заједно са Црном Гором.
Према писању "Јутарњег листа", предлог о формирању радне групе за израду нацрта приступног уговора са Црном Гором дуго је био предмет разговора међу државама чланицама, али је наилазио на отпор који није био усмерен само на саму Црну Гору, већ и на унутрашње дебате о будућим реформама Европске уније.
У почетку су најзадржаније биле Француска, Немачка и Холандија, али су све чланице на крају дале сагласност за покретање процеса.
Нови тип приступног уговора
Како наводи лист, неке земље су подржале одлуку уз очекивање да ће се паралелно водити расправа о ширем проширењу ЕУ, као и о увођењу тзв. "заштитних механизама" који би омогућили санкционисање нове чланице у случају одступања од основних европских вредности. Такође се разматра идеја да би Црна Гора, као прва држава са новим типом приступног уговора, могла имати ограничено право гласа у прелазном периоду.
Црна Гора, са нешто више од 600.000 становника, у Бриселу се не сматра великим институционалним изазовом, па се њен улазак често види као потенцијални доказ да је проширење ЕУ и даље реално.
Прочитајте још
Ипак, поједини дипломати упозоравају да би се њен пример касније могао користити као аргумент у расправама о пријему већих кандидата, попут Украјине. Истовремено, већ се у проценама узима у обзир величина и капацитет сваке земље кандидата.
Улазак у ЕУ са ограничењима
У дискусијама се појавила и идеја "обрнутог проширења", према којој би земље улазиле у ЕУ са одређеним ограничењима, а услове би наставиле да испуњавају и након чланства. Овај концепт, који се доводи у везу и са могућим украјинским мировним споразумом, за сада није добио ширу подршку међу државама чланицама.
Више пажње, међутим, добија концепт "постепене интеграције", који већ постоји у пракси кроз укључивање кандидата у програме ЕУ, заједничке пројекте, консултације и секторску сарадњу пре пуноправног чланства.
И поред различитих приступа и неслагања, у ЕУ преовлађује став да би проширење у наредних неколико година требало да се догоди, макар за део кандидата, јер би у супротном процес изгубио кредибилитет и стратешки значај који му се приписује.
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО:
