ПОУКЕ ИЗ ИРАНА: Ко би победио у великом окршају Кине и САД

Док рат у Ирану улази у свој трећи месец, Кини се отвара прозор у увид како америчке војне способности функционишу под паљбом, али и користан подсетник да на било ком ратишту противник увек има значајну улогу у исходу.

ЦНН је разговарао са низом стручњака у Кини, Тајвану и другде о томе како протекла два месеца борби у Персијском заливу и око њега могу утицати на оно што би се могло догодити у евентуалном сукобу који би супротставио Пекинг и Вашингтон.

Упозорили су да би Кина могла преценити властиту војну моћ, потценити недостатак ратног искуства и погрешно проценити колико би широке и озбиљне последице такав сукоб имао.

Одбрамбене слабости и офанзивни капацитети

Фу Ћиансхао, бивши пуковник кинеског ратног ваздухопловства, рекао је да је његова главна поука из досадашњих борби то да Народноослободилачка војска (ПЛА) не сме заборавити на своју одбрану, напомињући како је Иран пронашао начине да заобиђе америчке ракетне системе попут Патриота или THAAD-а.

- Морамо уложити значајне напоре како бисмо идентификовали слабости у нашој одбрани - рекао је Фу.

ПЛА је последњих година убрзано проширила своје офанзивне капацитете, додајући пројектиле с хиперсоничним једрилицама које могу избећи пресретаче, као и платформе које их могу лансирати. Кинеско ратно ваздухопловство убрзано додаје невидљиве (стелт) ловце пете генерације и располагаће с око 1.000 авиона Ј-20 – што је груби еквивалент америчким Ф-35 – када делују у начину прецизних удара дугог домета, према британском истраживачком центару РУСИ. Кина такође ради на невидљивом бомбардеру дугог домета, сличном америчким моделима Б-2 или Б-21.

Фото: PJF Military Collection/Alamy/Profimedia

Ипак, њена одбрана је друга прича.

Аналитичари примећују да је Иран успео да пробије америчку одбрану релативно примитивном технологијом, укључујући јефтине дронове Шахед и повољније балистичке пројектиле. Истовремено, САД су користиле мешавину софистицираног оружја и јефтиније вођене муниције за уништавање свега — од лансера до мостова.

- То је хибридни приступ за који се Пекинг мора припремити - рекао је Фу и додао да "морају дубље истражити како учинковито заштитити кључне локације, аеродроме и луке од напада и упада".

Фото: Sobhan Farajvan/Pacific Press/Shutterstock Editorial/Profimedia

Улога дронова и "рат исцрпљивања"

Када је реч о могућем сукобу САД-а и Кине, Тајван се често сматра потенцијалном жаришном тачком. Кинеска владајућа Комунистичка партија обећала је "поновно уједињење" са самоуправном демократијом, упркос томе што никада није контролисала Тајван. Ипак, кинески лидер Си Ђинпинг није искључио употребу силе.

Тајвански аналитичари истичу да је Кина окупила војску која може парирати САД-у у високој технологији, али и Ирану у јефтином ратовању дроновима.

- Ракете дугог домета и ројеви дронова дефинитивно ће играти кључну улогу у кинеским здруженим војним операцијама против Тајвана - изјавио је за CNN Чие Чунг, сарадник на тајванском Институту за истраживање националне одбране и безбедности.

Фото: Depositphotos/Oleksandr_Gusev

Ипак, хоће ли та кључна улога бити довољна за победу у рату преко Тајванског мореуза?

Кина је водећи светски произвођач дронова, а број беспилотних система које њени произвођачи могу произвести је запањујућ, сматрају аналитичари.

- Кинески цивилни произвођачи имају капацитет да се у мање од годину дана преустроје за производњу милијарду наоружаних дронова годишње - стоји у извештају о кинеском програму дронова из 2025. на аналитичкој платформи War on the Rocks. Неки упозоравају да Тајван није спреман да се суочи са таквим бројкама. Недавни извештај владиног надзорног тела наводи да су тренутне противмере тајванске војске против дронова „неефикасне“ и представљају „велики безбедносни ризик“ за критичну инфраструктуру и војне базе.

Ипак, Тајван не стоји скрштених руку и предузима кораке за побољшање тих противмера. Гин Су, генерални директор водећег тајванског произвођача дронова Thunder Tiger, позвао је на већа улагања у способност Тајвана за масовну производњу.

- Морамо производити континуирано, дању и ноћу, како бисмо се супротставили непријатељима - рекао је.

Фото: Alexander Polegenko/Zuma Press/Profimedia

САД такође уче, те постоји свест да би се у сукобу на Пацифику могле наћи у улози бранитеља, а не нападача. Дронови чине ратовање много скупљим за офанзивну страну, рекао је адмирал Семјуел Папаро, заповедник америчког Индо-пацифичког заповедништва, на саслушању у Сенату у априлу.

Да дође до борбе око Тајвана, острво или САД могли би користити дронове за гађање кинеских бродова или авиона који би превозили стотине хиљада војника ПЛА (PLA) преко мореуза ради напада и окупације. Сваки брод или авион, заједно са трупама које носи, неупоредиво је скупљи од дронова који би могли да их униште. Тај фактор одвраћања видљив је у рату са Ираном, где је америчка морнарица, опрезна због иранског асиметричног ратовања, ретко слала бродове кроз Ормуски мореуз у Персијски залив.

Пекинг је готово сигурно приметио да се Папаро залагао за попуњавање Тајванског мореуза хиљадама дронова у ваздуху, на води и под морем, како би ПЛА имала потешкоћа са преласком воденог пута.

Фото: Ronnie Chua/Alamy/Profimedia

То је кључна ствар за све војске које извлаче поуке из рата у Ирану: ваш непријатељ такође учи. И могао би применити те лекције на начине које не очекујете. Више од два месеца након почетка рата у Ирану, многи аналитичари и даље се чуде што ратне вође у Вашингтону нису планирале иранско затварање Ормуског мореуза. Други се питају како иранска влада још увек функционише с обзиром на војни пораз који је претрпела, али виде јасне лекције за Пекинг.

- Тактичке победе нису једнаке политичким исходима - рекао је за CNN Крејг Синглтон, виши сарадник у нестраначкој Фондацији за одбрану демократија (FDD).

- Војни притисак није се директно преточио у трајно политичко решење. За Кину то потврђује темељну лекцију: успех на бојном пољу не производи аутоматски крајње стање које желите.

Затим, ту је нешто што кинеска војска једноставно нема: борбено искуство. ПЛА (PLA) се није суочила са правом паљбом још од рата са Вијетнамом у фебруару 1979. Од тада су америчке снаге имале опсежне кампање у Ираку (два пута), Авганистану, те брзе борбене акције на местима попут Косова и Метохије и Панаме.

Фото: Li Ming/Xinhua News/Profimedia

- Овако изгледа прави рат - рекао је о иранском сукобу кинески војни аналитичар Сонг Зонгпинг.

Ако би се Кина упустила у сукоб са САД-ом у следећој деценији, Вашингтон би задржао велик број особља које је прошло борбу у тренутном сукобу у Персијском заливу или у планирању те кампање. Изгубили су саборце, имовину, постигли надмоћне победе и извели прецизно ратовање на високом нивоу. Америчке снаге притом су се током рата прилагођавале ситуацији на терену – од преласка са ваздушних удара на блокаду иранских лука до јачања заштите авиона након губитка важне опреме попут AWACS-а – док аналитичари упозоравају да није јасно би ли кинеска војска једнако брзо реаговала у стварном ратном сукобу.

Дру Томпсон, виши сарадник на Школи међународних студија С. Рајаратнам у Сингапуру, понудио је историјски пример из последњег пута када су се САД и Кина директно сукобили – у Корејском рату.

Кина је имала боље борбене авионе, МиГ-ове 15 совјетске производње. Ипак, амерички пилоти, иако су летели у инфериорнијим F-86, били су успешнији јер су многи донели искуство из Другог светског рата. Лекција је била да ће „изврстан пилот у просечном авиону увек победити просечног пилота у изврсном авиону“, рекао је Томпсон.

Још једна поука из Ирана је да ратови на овом нивоу, који укључују велику силу и ону нижег ранга, не могу увек бити уредне операције које завршавају тако што специјалне јединице усред ноћи уграбе председника.

- Иранска способност да угрози кључне трговачке руте и глобалне ланце снабдевања показује колико се брзо локални рат може претворити у међународну кризу - рекао је Синглтон, упозоривши да би сукоб око Тајвана одмах погодио светску трговину, снабдевање енергијом и бројне друге државе на тешко предвидиве начине.

БОНУС ВИДЕО: