Сви ови споразуми склопљени су у протеклих неколико недеља. Сваки од њих представља покушај средњих сила да се заштите док сукоб у Ирану гуши глобално снабдевање енергијом и док се назире важан самит између Доналда Трампа и кинеског председника Си Ђинпинга.

Глобалне анкете показују да свет има мало поверења у Сједињене Државе и Кину. Месецима званичници у Азији страхују да би Трамп могао бити превише вољан да склопи „велики договор” са Сијем. Боје се да би могао смањити или чак окончати продају оружја Тајвану, пристати на ублажену политичку формулацију о статусу острва или чак жртвовати дугорочне безбедносне интересе савезника за боље економске услове са Кином.

- То би била највећа ноћна мора - рекао је један високи тајвански званичник под условом анонимности. Иако је истрајао у тврдњи да је смањење америчке подршке мало вероватно, упозорио је да би сваки уступак Тајвану могао подстаћи страх код осталих америчких партнера у региону.

Вијетнамски званичници отворено су рекли да би чак и помирљив гест или Трампово ласкање Сију, без великих компромиса, дало Кини додатни маневарски простор за јачи притисак на мање земље у Јужнокинеском мору и другде. Притисак Пекинга на поштовање споразума о спорним територијама могао би се појачати од границе са Индијом до целог региона.

Фото: Ronnie Chua/Alamy/Profimedia

 

Додатну забринутост изазива могућност да би Трамп могао да прилагоди дугорочне безбедносне планове у замену за економске уступке. Његова одлука да преусмери носаче авиона из Пацифика и муницију из Јужне Кореје према Ирану већ је створила замах за шире премештање америчких снага.

Кад је Пентагон најавио повлачење најмање 5.000 војника из Немачке након Трампових критика на рачун немачке канцеларке, азијски савезници поново су се подсетили колико брзо Вашингтон може да ослаби колективно одвраћање. Трамп је у прошлости већ претио повлачењем трупа из Јапана и Јужне Кореје.

Питање које се сада поставља гласи: да ли би одбио велики договор са Сијем ако би могао да добије нешто важно у замену за смањење америчког војног присуства?

Фото: Daniel Torok/White House / Zuma Press / Profimedia

 

Аналитичари упозоравају да би под таквим сценаријем могли бити угрожени и пројекти којима се Кина жестоко противи, попут пакта АУКУС (AUKUS - Аустралија, Уједињено Краљевство и САД), који предвиђа опремање Аустралије нуклеарним подморницама и напредном технологијом.

- Осећај да амерички савезници морају да се угледају једни на друге јер више не могу да се угледају на Америку веома је стваран - изјавио је Хју Вајт, бивши аустралијски обавештајни званичник и професор стратешких студија на Националном универзитету Аустралије.

Тај осећај, додаје он, много је јачи него што „опрезан јавни језик“ националних лидера сугерише.

Фото: Sean Kilpatrick/PA Images/Profimedia

 

Европски и азијски званичници у приватним разговорима отворено признају да губе веру у Америку и да интензивно раде на диверзификацији односа и удаљавању од Вашингтона. У неформалним разговорима звуче слично канадском премијеру Марку Карнију, који је ове године у Давосу добио овације рекавши да се „налазимо усред раскида, а не транзиције“.

Неки званичници признају да њихове земље покушавају да „купе време“ и избегну Трампове изливе беса, док истовремено настављају да исказују формалну оданост.

Фото: Википедиа/јавно власништво

 

Јужнокорејски званичници изразили су резигнацију због америчких војних преусмеравања, подсећајући на 2004. годину када су се осећали издано након што је Џорџ В. Буш преместио трупе из Азије у Ирак. Аустралија, Тајван и Јапан јавно и даље наглашавају вредност америчког вођства, чак и док америчке тарифе и рат у Ирану тешко погађају њихове економије. Нико не жели да буде виђен као онај који „прелази границу“.

Нова јапанска премијерка Санае Такаичи била је смелија од већине. Док је путовала регионом промовишући војну сарадњу, у Токију су бринули како ће Вашингтон гледати на те напоре.

Фото: Kyodo/Newscom/Newscom/Profimedia

 

- Јапанци не желе да се безбедносна сарадња и турнеја Такаичијеве, посебно у Аустралију, доживљавају као верзија Марка Карнија - рекао је Мајкл Џ. Грин, стручњак за Јапан и бивши високи званичник америчког Стејт департмента.

Слично су опрезни били и лидери Индије и Аустралије током недавних посета Карнија. Нису дали снажне изјаве које би одражавале његову критику супарништва великих сила. Истовремено, многе земље пазе да не разљуте Кину. Индонезија, која сама решава спорове са Пекингом, учинила је мање него што су неки у Токију очекивали. Вијетнамски званичници су чак вршили притисак на Такаичи да избегне директну критику Кине у свом говору у Ханоју 2. маја.

Кинески званичници су касније њене дипломатске напоре осудили као „припрему за рат“.

Фото: Allison Robbert/Pool via CNP/MediaPunch/Stringershub Inc./Profimedia

 

Упркос свему, сарадња се тихо развија; Јапан и Вијетнам потписали су шест споразума о сарадњи, укључујући дељење сателитских података и осигурање испорука нафте за највећу вијетнамску рафинерију. Роберт О. Кеохејн, професор међународних односа на Универзитету Принстон, сумира ситуацију:

"САД су постале непоузданије, стога има смисла покушати развити алтернативе. Чак и ако је оно што је до сада формирано недовољно, имати слабу алтернативу боље је него немати никакву“, пише Њујорк Тајмс.

БОНУС ВИДЕО: