Очекује се да ће данас велики број верника посетити чувени манастир Острог, посвећен Светом Василију Острошком, који је један од најпоштованијих светитеља у српској традицији. Ходочасници посећују ово свето место током целе године и док су добре намере и искрена молитива обавезни савезници на том путовању, посета манастиру који је у 17. веку основао митрополит Василије Јовановић намеће одређена правила.

Свети Василије Острошки који се слави данас, сматра се чудотворцем, молитвама му се обраћају верници разних вероисповести па је тако и једна католкиња посетила Острог и испричала шта је доживела након одласка у чувени манастир.

Фото: Globe Exposure/Alamy/Profimedia

 

 

Овај светац рођен је као Стојан Јовановић, 28. децембра 1610. године у селу Мркоњићи, у херцеговачком Поповом пољу. Замонашио се у манастиру Успења Пресвете Богородице у Требињу, где је добио црквено име Василије. Постао је затим епископ захумски и скендеријски. Боравио је прво у манастиру Тврдош код Требиња. Услед турских разарања повукао се у неприступачне литице планине Острог.

Свети Василије Острошки умро је 12. маја 1671. године у острошкој пећинској ћелији. Седам година након тога његово тело је извађено нетрулежно и мирисно. Његове мошти налазе се у Горњем манастиру, и сматрају се чудотворним и исцелитељским.

Молитива која се изговора овом свецу гласи: "Свети Василије, велики угодниче Божији, помози свима, па и мени... Тврдошки витеже и Острошки подвижниче, спасавај нас од беда видовних и невидовних".

Верници који су посетили Острог испричали су да су једноставно осетили потребу да посете то место. О тој одлуци не треба много причати пре пута. Под Острог се одлази чистог срца.

Правила одевања за посету Острогу

Приликом посете манастиру треба поштовати правила одевања. Треба избегавати било какву провокативну одећу, као и мајице са упадљивим натписима, шортсеве односно бермуде. За жене је обавезна дуга сукња и марама на глави. Правило је и да се преко рамена стави марама, или да се обуче одећа са дугим рукавима.

Мушкарци треба да обуку дуге панталоне и мајице или кошуље дугих рукава.

Како се од Доњег до Горњег манастира често пешачи, најбитније да обућа буде удобна и стабилна. Одређени верници ту путању пређу босоноги.

Испред улаза у Горњи манастир често се могу наћи дуге сукње или огртачи које верници могу да позајме за посету.

Симболика белих вунених чарапа

Манастир свакако не налаже да посетиоци доносе било какве поклоне. Али, ако одлучите да на пут кренете са неким даром, неке то буде нешто најједноставније и најосновније, према вашој вољи и могућностима.

Често верници носе беле вунене чарапе које остављају крај кивота, јер оне симболизују поштовање и према веровањима, Свети Василије Острошки их "обува" док обилази стене.

Неко носи уље или тамјан које оставља да преноће поред моштију свеца, након чега се верује да ове ствари добијају исцелитељску моћ. Бира се и цвеће као дар, а одређен број људи доноси мајице, марамице или неки други предмет блиских особа које нису могле да посете манастир, како би те ствари преноћили поред светитеља, а драги људи добили благослов.

Са Острога се могу понети освештана водица са извора у Горњем манастиру, иконе, бројанице, крстићи који се купују у сувенирници, али и нафора односно освештани хлеб.

Шта се никако не узима из манастира

Строго је забрањено узимати каменчиће, цвеће или било шта из манастирског окружења као "сувенир" без благослова. Верници и то чине не знајући да је то потпуно погрешно. Ипак, чак и добра намера не треба да буде оправдање да се ово правило прекрши.

(Блиц Жена)

БОНУС ВИДЕО: