Данијел Свејн са Калифорнијског института за водне ресурсе током 2026. и 2027. године очекује рекордне глобалне температуре, док је метеоролог и климатски стручњак Џеф Берардели у изјави за америчку телевизијску станицу WFLA-TV поручио:
- Верујем да ћемо доживети временске догађаје какве још нисмо видели у модерној историји.
Климатолог Карло Буонтемпо рекао је да би већ 2026. могла бити нова рекордна година, док ће, према климатологу Тиду Семлеру из Ирске метеоролошке службе, ефекти овог климатског феномена вероватно бити још израженији 2027. године, пише немачки Билд, преносећи и размишљања Теодора Кипинга, стручњака за шумске пожаре на лондонском Империјал колеџу, који је упозорио да Ел Нињо повећава вероватноћу екстремних врућина и суша у Аустралији, Канади, САД-у и Амазонској прашуми.
А ако се развије снажан Ел Нињо, ризик од екстремних пожара могао би да достигне највиши ниво у новијој историји, додаје се.
Прочитајте још
Према Светској метеоролошкој организацији (WMO), Ел Нињо би могао почети да се развија средином ове године, док неке метеоролошке агенције предвиђају да ће предстојећи феномен бити још снажнији – потенцијално раван „супер” Ел Нињу од пре три деценије.
Шта је Ел Нињо?
Ел Нињо је климатски феномен, односно топла фаза ENSO (El Niño–Southern Oscillation) појаве, а највише утиче на време на самом крају године, када достиже врхунац и повезан је са загревањем површинских температура централног и/или источног дела Пацифика.
Ел Нињо почиње када температура површине мора у централном Пацифику достигне 0,5 Целзијусових степени изнад дугорочног просека. Ако достигне два или више степени изнад дугорочног просека, реч је о врло јаком или „супер” Ел Нињу.
Ипак, супер Ел Нињо је релативно редак догађај. Последњи је забележен пре 10-ак година, 2015/2016, и био је повезан са рекордном сезоном урагана у централном северном Пацифику, несташицом воде у Порторику, сушом у Етиопији и дотад највишом глобалном температуром ваздуха, објаснила је у свом тексту новинарка Јутарњег листа.
- Ел Нињо доводи до пораста температуре ваздуха премештањем зона конвекције у Тихом океану, што има директан утицај на глобални биланс зрачења. Утицај загревања због Ел Нињо догађаја надовезује се на већ постојећи тренд глобалног загревања, што би могло да доведе до нових температурних рекорда. Тако је последњи Ел Нињо из сезоне 2023/2024. дао допринос томе да је 2024. била најтоплија година откад постоје инструментална мерења, а уједно i прва година у којој је средња годишња температура ваздуха прешла праг од 1,5 Целзијусових степени у односу на прединдустријски период - казала је др Сара Ивасић из из Државног хидрометеоролошког завода (ДХМЗ).
Јутарњи лист