Поготово када је реч о Шпанији, која је забранила Пентагону коришћење тамошњих база за америчке нападе на Иран, онда се намеће и питање зашто би Сједињене Државе уопште биле чланице савеза који јој не помаже када им је то потребно.

У сенци те изјаве почиње прво дводневно окупљање министара спољних послова НАТО-а од почетка рата са Ираном, као и бројних најава САД-а како желе да смање свој ангажман у Европи.

Колико брзо и у ком обиму – то је засад углавном остало нејасно, наводи Дојче веле.

Јасно је само да је атмосфера међу чланицама Савеза већ била боља. Генерални секретар НАТО-а Марк Руте, као и обично, настоји да целу ствар прикаже у позитивном светлу.

Фото: Wiktor Dabkowski/ZUMA Press Wire/Shutterstock Editorial/Profimedia

 

То што САД убудуће жели да стави на располагање мање војника Савезу, према његовом мишљењу представља и прилику: „да се одмакнемо од нездраве, претеране зависности од једног савезника и кренемо према праведнијој расподели одговорности за нашу колективну безбедност”.

Одавно се више не поставља питање може ли и жели ли Европа да да већи допринос у људству, опреми и новцу за одбрану. Реч је о томе да Европа мора постати бржа. Јер америчка влада врши притисак и жели брзо да смањи своје војно присуство. У игри је повлачење 5.000 америчких војника из Немачке. Истовремено је најпре заустављено слање 4.000 америчких војника у Пољску, да би онда амерички председник Доналд Трамп ипак најавио слање „5.000 додатних војника” у Пољску. То је образложио добрим односима са пољским десно оријентисаним председником Каролом Навроцким, но није навео конкретан временски план или које јединице ће тамо бити стациониране.

И према речима немачког министра одбране Бориса Писторијуса, још нема поузданих информација када и где ће се тачно смањивати број војника: „Једино што засад чујемо јесте да је све то део одлуке да ће у Европи бити стационирана једна читава америчка бригада.”

Фото: Профимедиа

 

Америчка бригада састоји се од око 4.000 војника и након што је на почетку рата у Украјини Пентагон у Европи стационирао и четврту бригаду, по овим плановима ће их опет бити само три.

Из војне перспективе још је значајнија најава америчке владе како неће стационирати крстареће ракете типа „Томахавк” (Tomahawk) у Немачкој. Тим оружјем средњег домета Европљани су привремено желели да затворе недостатак у одбрани јер још нису развијени сопствени системи сличних карактеристика. Ту одлуку немачка влада додуше жали, али је – вероватно и због затегнутих односа са америчким председником Доналдом Трампом – не критикује отворено. „Усресређени смо на даље јачање НАТО-а”, наглашава уместо тога заменик портпарола владе Штефен Мејер. Немачка већ сада преузима више одговорности.

Слично размишља и министар спољних послова Јохан Вадепул. Циљ је нова расподела терета која одговара економском и војном потенцијалу Немачке и Европе. Европа је већ убрзала – и то не само једанпут, него чак три степена. Као и Руте, Вадепул не жели да остави никакву сумњу у трансатлантски савез:

- Наша је порука јасна: наш Савез је чврст као стена и ми стојимо заједно. И речју и делом.

Циљ министарског састанка НАТО-а у Хелсингборгу, граду на југу Шведске, на Ересунду, крај којег свакодневно пролазе бродови руске „флоте из сенке” – јесте да се пошаље порука што већег јединства и потисну разлике које су избиле на видело код напада на Иран. Претња из Русије и рат против Украјине остају кључне теме Савеза. Како би НАТО остао делотворан, генерални секретар Руте након повећања финансијских средстава прошле године сада жели Савезу да да и нови подстицај.

„НАТО 3.0” назив је те нове фазе, за коју би министри спољних послова у јужној Шведској требало да поставе темеље – пре него што се у јулу шефови држава и влада састану на самиту НАТО-а у Анкари.

БОНУС ВИДЕО