Након три деценије успешног рада и препознатљивог осмеха, омиљено телевизијско лице Дејан Пантелић пре пар година повукао се са малих екрана и завршио своју водитељску каријеру.
Својим емотивним речима у емисији "150 минута" опростио се од верне публике, али није у потпуности напустио телевизију, већ је пронашао ново радно место у режији.
Фото: АТА имагес/А. Ахел
У јануару претпрошле године, Дејан Пантелић је изненадио јавност одлуком да стави тачку на дугогодишњу каријеру испред телевизијских камера. У својој последњој емисији "150 минута" емотивно се обратио публици:
- Ово је последњи пут да вам кажем: Останите уз Прву и уз емисију 150 минута, и да ћемо се гледати поново“.
Прочитајте још
Разлог његовог повлачења биле су последице дугогодишње борбе са опаком болешћу, о чему је обавестио своје пратиоце на Инстаграму, наговестивши прелазак на позицију иза камера:
- Извињавам се гледаоцима на промуклом гласу. Дошла су на наплату сва она зрачења, хемиотерапије, операције...... Трудићу се да у наредном периоду пронађем адекватно место иза камера. Хвала сто бринете“.
Нови професионални изазови у режији
Иако се повукао из јавности, Пантелић се није одрекао телевизије као медија. Своје обећање да ће пронаћи адекватно место иза камера је испунио, те сада ради у режији на једној телевизији, што му изузетно прија. Његове нове колеге су га са одушевљењем дочекале, а судећи по објављеним фотографијама са радног места, одлично се уклопио и ужива у раду са новим колективом.
Фото: АТА имагес/А. Ахел
Породица као највећа снага у борби за живот
Подсетимо, Пантелић је 2012. године сазнао да болује од тумора крајника, због чега се месецима лечио и оперисао у иностранству. Из ове тешке борбе изашао је као победник, а највећа подршка током тог периода била му је супруга. Присећајући се својих страхова и мотивације током лечења, Дејан је за часопис „Сторy“ искрено говорио:
- У тим тренуцима човек само размишља о породици, о својој малој деци које нисам извео на пут. Размишљао сам о мом Вукашину и управо док ово говорим гледам његову и Ланину фотографију која се налази на мом радном столу. Просто нисам научио Вукашина да игра фудбал и кошарку, Лану нисам одвео пред олтар код њеног будућег супруга. Иако је мала, то ми је било у подсвести као нека обавеза. С друге стране, нисам смео себи да дозволим да се предам јер просто не смем да будем себичан и супрузи оставим толики терет да се она брине и жртвује за породицу, а то ради и овако и онако. То су биле неке ствари које су ми биле у глави док сам пролазио кроз те непријатне животне изазове“.
(Курир)