Сутра су Задушнице: Љуба апелује "У цркву поносите 2 списка"

Православни верници ове суботе обележавају Духовске задушнице. Тим поводом, широм земље у храмовима ће бити служене литургије и парастоси, док ће грађани обилазити гробове својих најближих, палећи свеће и приносећи жито у знак успомене и молитве за покој душа.

О верским правилима, обичајима и значају задушница говорио је на свом Јутјуб каналу свештеник Љуба Ранковић.

- Задушнице се обележавају у три дела. Први део је догађај, богослужење и духовно молитвословље у домаћој цркви, у домаћем храму, пред нашим светим иконама, у своме дому. Тај први део почиње већ уочи задушница, у петак увече. Увече се помолимо Богу пред својим иконама, уочи великог празника задушница за покој душа наших покојника. Прочитамо њихова имена. Молимо се за покој њихових душа, истовремено молимо се њима да се они који су у близини Божијој моле за нас грешне, недостојне и пале у овоме свету - наводи отац Љуба.

Фото: ТикТок принтскрин/otac.ljubarankovic

 

Два списка

Треба запалити свећу и кандило.

- Нека од петка поподне, па све до Духовског уторка, кандило гори у кући, да обухвати све празнике. Имамо списак из кога ћемо читати имена, а сутрадан, опет ујутру, обавимо молитву пред нашим иконама и одлазимо у храм на свету литургију на Духовске задушнице. Понесимо два списка наших упокојених у храм. Један ћемо дати свештенику, да прочита на проскомидији - рекао је.

Потом је објаснио зашто је потребан други списак.

- Зашто треба други списак? Други списак треба, ако смо понели жито у храм, да ставимо на жито, да свештеник може да прочита. На житу ћемо упалити свећицу и понети мало вина да свештеник прелије жито, које ћемо понети и њиме се послужити на хумкама наших покојника и у своме дому. А пре свете литургије доћи на време, припалити, прислужити свећицу од воска, обавезно, са изговарањем имена наших покојника. Свећицу упалити на пламену жарком љубави нашега срца и наше душе према нашим покојницима, који су само физички удаљени од нас, а духовно непрекидно са нама заједно. Једни за друге се молимо, једни другима помажемо у спасењу. Припалимо свећице, ако можемо, за свакога по једну, ако не, једну за све, изговарајући шапатом њихова имена и обраћајући се Богу са молитвом за опроштај њихових грехова које нису стигли да окају овоме свету овде - навео је свештеник Ранковић.

После свете литургије одлазимо у свој дом.

- Ту се, дакле, скупимо, побожни разговор траје у кући, храмовна атмосфера, а онда полако крећемо на хумке или гробље где почивају земни остаци наших покојника. Понесимо већ уобичајено нешто, нека средства да очистимо гроб, споменик, плочу, тако редом, дакле неку крпу воде, грабуљице, метлицу. После тога оно што представља богослужбени део на гробу наших покојника, а то је тамјан, то је уље за кандило, то је брикет на коме ћемо запалити у кадионици која стоји увек на гробу, ако не стоји, понесите кадионицу, и списак свих покојника, ако би наишао свештеник, или да најстарији члан породице и домаће задруге, домаће цркве, прочита молитвено на гробу, на гробљу наших покојника. И у једној свечаној литији цела породица креће побожно, и са духовном радошћу и са духовном сетом, на земна почивалишта наших покојника - истиче.

Депозитфото: godongphoto

 

Знак вере у васкрсење

По доласку на гробље, верници најпре застану, прекрсте се и васкршњим поздравом одају пошту својим упокојенима. Након кратке молитве и поклона, у тишини и са побожношћу прилазе гробовима најближих, поново се крстећи и поздрављајући покојне речима: "Христос васкрсе - Ваистину васкрсе". Обичај је и да се потом целива крст на гробу, као знак вере у васкрсење и вечни живот.

- Пребришимо најпре, доведимо у ред гроб. Познати смо као народ и по немару према хумкама наших покојника. А онда, кад све уредимо, побожно станимо око гроба, као око часнога крста, као око крсног колача на крсној слави, или око олтара у храму. И са том побожношћу прочитајмо молитве које знамо, понесимо молитвеник, ако не знате, изговорите својим речима молитву Богу, да Бог опрости грехе покојницима. А ове Духовске задушнице допуштају и препоручују да се молимо Богу за све и сја. А то значи, као што у трећој молитви на Духове у недељу, када се служи вечерње богослужење, у тој молитви се молимо и за оне који су починили тешки грех самоубиства. Тада, дакле, на дан када Свети Дух силази и настањује се у цркви Христовој, наставља Христово дело, допуштено је милошћу његовом да се молимо и за оне за које црква из дисциплинских разлога ускраћује поједине молитве, али овога дана све је отворено, све је слободно, јер Дух Свети је ту. Помолимо се, поменимо њихова имена и прелијмо њихове гробове у име Оца и Сина и Светога Духа, крстопоклоно, од главе према ногама, вином, и са десне на леву страну њихову, како они леже, односно са леве на десну гледајући од нас. Пре тога смо запалили кандило, окадимо гробље, прочитамо молитве. Добро је ако има свештеник ту да приђе, да дође и да обави кратки помен - објашњава отац Љуба.

"За душе се можемо молити на сваком месту"

Потом се осврнуо и на оне који су у даљини, а који не могу посетити гробље.

- Ми, кад изађемо на гробље, ми се молимо не за тела која ту леже и где се ми налазимо, него за душе њихове. А за душе се можемо молити на сваком месту на овој земљи. И ви који сте у даљини, на далеком Зеланду, Аустралији, Америци, Канади на свим континентима, знајте, кад изађете из свога стана и своје куће и кад ступите на црну земљу, на асфалт, није важно, знајте да сте ступили на земљу од које је саздано тело на почетку стварања света и да се налазите на ивици хумке вашег сродника, без обзира што се он налази у Београду, Ваљеву, Пироту, Лесковцу, Пакрацу, Мањачи, Книну или било где на свету. Јер песник каже: "Бејасте ли, браћо моја млада, бејасте ли ви на гробљу када? " Молите се за њихове душе. И ово што сам рекао у дому, на почетку, овај први део, обавите тако молитву за ваше покојнике - додао је.

(Курир)

БОНУС ВИДЕО: