Шта се дешава у телу ако сваког јутра попијете чашицу ракије

Генерације иза нас су живеле у уверењу да алкохол у малим дозама делује попут природног тоника који буди организам, покреће енергију и дезинфикује тело изнутра.

Навика да се попије чаша вина уз ручак или хладно пиво након напорног радног дана постала је саставни део наше културе и друштвеног живота. То је онај тренутак када осетите да вам се цело тело опушта, када се накупљени стрес брише у неколико гутљаја, а ви остајете у чврстом уверењу да чините нешто добро за своје здравље.

Али док ми уживамо у тим малим, свакодневним ритуалима, савремена наука је решила да детаљно прочешља ове старе обичаје и понуди одговоре на једно питање - да ли нас та чувена једна чашица заиста лечи или нас полако, али сигурно, води у озбиљне здравствене проблеме?

Истина је, као и увек, сложена, а нове студије доносе податке који би могли озбиљно да пољуљају све оно у шта смо веровали. Када загребемо испод површине традиције и народних лекова, суочавамо се са медицинским чињеницама које јасно показују да граница између наводне користи и стварне штете никада није била тања.

Зашто нам се чини да нас чашица алкохола лечи и опушта

Нема човека који након првог гутљаја жестоког пића није осетио онај тренутни налет топлине који се шири стомаком и грудима. У том секунду, наш нервни систем реагује тако што привидно спушта тензију, ствара се осећај пријатности и чувени пад система који нас води у стање опуштености.

Фото: Martha Barreno / VWPics / Profimedia

Када се на столу нађе домаћа ракија, склони смо да верујемо како је у питању чиста медицина, јер нас то привремено добро расположење лако завара. Ако се на томе не зауставимо, пут до еуфорије је кратак, јер хормони и остали органи добијају снажну стимулацију.

Са те стране гледано, свакодневна конзумација алкохола је изузетно перфидна играчка за наш мозак. Ми верујемо да се лечимо и чистимо организам од бактерија, док тело заправо покушава да се избори са супстанцом која мења његове природне функције.

Лекари и стручњаци за јавно здравље данас су једногласни у ставу да не постоји орган који је безбедан пред редовним уносом жестине, без обзира на то колико нам се чинило да нам та једна чашица помаже да лакше прегурамо дан.

Шта се дешава у телу када једна чашица ракије постане свакодневна навика

Ако посматрамо језик медицинских чињеница, утицај који алкохол оставља на наш организам на дуже стазе може бити разоран.

На удару се првенствено налази рад срца. Иако у моменту испијања можемо осетити благо ширење крвних судова, дугорочни ефекат доноси озбиљан ризик од неправилног срчаног ритма и хроничних кардиоваскуларних обољења.

Док се у нашем мозгу ствара привремена илузија задовољства, наши мишићи заправо слабе, а дуготрајно излагање алкохолу може довести до оштећења вида, појаве чира у желуцу, драстичног смањења густине костију, па чак и до сексуалне дисфункције и стерилитета код оба пола.

Орган који ипак подноси највећи терет јесте наша јетра.

Преоптерећена лошим супстанцама које ракија и друга пића носе са собом, јетра једноставно губи моћ да обавља своју основну функцију - разградњу токсина и масноћа. Када она посустане, страда и панкреас, а ланчана реакција се шири даље.

Будући да је алкохол изузетно висококалоричан и препун скривених шећера, новије онколошке студије показују фрапантне податке - висок проценат особа оболелих од рака плућа и рака дојке чине управо они појединци који су редовно, годинама уназад конзумирали алкохол у наизглед безазленим количинама.

Где се крије истина о ширењу крвних судова и бољој циркулацији

Са друге стране, не можемо у потпуности игнорисати оно што су наши стари приметили у пракси, а што су поједина старија истраживања и потврдила. Када се унесе једна чашица ракије дневно, алкохол заиста има моћ да тренутно пробуди циркулацију и рашири крвне судове. Последица овог процеса јесте пад крвног притиска, а када је проток крви кроз организам бржи и растерећенији, смањује се и опасност од лепљења крвних ћелија, односно стварања тромба. На тај начин се, у теорији, превенира запаљенски процес унутрашњег зида крвних судова и нагомилавање плакова, што је кључно за одбрану од инфаркта.

Такође, не треба занемарити ни тај психолошки моменат у којем јутарњи ритуал чишћења уста од бактерија високом концентрацијом алкохола пружа људима осећај сигурности и заштите од сезонских вируса. Међутим, највећа замка лежи у чињеници да је граница контроле невероватно лабава.

Свака нова чашица, па чак и она која се сипа под изговором - још само ова једна за здравље - носи са собом огроман ризик од уласка у зачарани круг алкохолизма, који на крају не уништава само здравље појединца, већ и комплетан живот његове породице.

Научници са Вашингтонског универзитета руше вековни мит о здравом пићу

Да прича о еликсиру здравља дефинитивно не пије воду, показало је и једно велико, револуционарно истраживање које су спровели научници из Сједињених Америчких Држава. Стручњаци са Медицинског факултета Универзитета у Вашингтону спровели су опсежну студију којом је било обухваћено чак 434.321 учесника, старости од 18 до 85 година. Оно што ову студију чини посебном јесте чињеница да је фокус био искључиво на људима који пију у веома малим, умереним количинама - дакле, управо на онима који практикују једну чашу вина уз вечеру или чашицу ракије ујутру.

Резултати који су светлост дана угледали у стручном часопису "Алкохолизам: Клиничка и експериментална истраживања" шокирали су јавност и срушили вековни мит. Докторка Емануела Гакидоу, један од коаутора ове студије, отворено је истакла да је сваки ниво конзумације алкохола, без обзира на то колико мали био, директно повезан са повећаним ризиком од преране смрти, развоја канцера и опасних кардиоваскуларних догађаја.

Научна заједница је послала јасну поруку да идеја о умереном пијењу као рецепту за дуг живот више нема своје упориште у доказима.

- Некада се чинило да једно или два пића дневно није ништа страшно, а било је студија које сугеришу да то може побољшати здравље. Међутим, научници сада имају потврду да чак и они који свакодневно пију те мале количине, имају повећан ризик од смртности - објашњава др Сара М. Харц, учесница у овој великој студији.

Истраживачки тим др Харц дошао је до егзактних података да људи који пију једно или два пића четири или више пута недељно имају за чак 20 одсто већи ризик од ране смрти у поређењу са онима који пију свега три пута недељно или ређе. Овај скок процента смртности остао је доследан кроз све старосне групе, што значи да ни младост ни генетика не могу да неутралишу негативан утицај редовног уноса алкохола.

Да ли опасности надмашују потенцијалне користи

Иако старија истраживања, попут оних из 2018. године, остављају простор за тврдњу да људи који се држе стриктно једног пића дневно имају мањи кардиоваскуларни ризик од оних који пију прекомерно, савремена наука подвлачи црту са јасним закључком. Свакодневно уношење алкохола у потпуности елиминише све те ситне, привремене предности које се тичу циркулације и ширења крвних судова, док ризик од малигних обољења расте са сваким новим гутљајем.

Када се све сабере и одузме, утицај алкохола на здравље је такав да опасности и дугорочна штета далеко надмашују било какве краткорочне користи. Традиција и обичаји имају своје чари, и нико нам не може одузети право да у посебним приликама наздравимо са драгим људима. Међутим, када је реч о свакодневном здрављу и свесним животним изборима, можда је време да чувену јутарњу ракију заменимо неким здравијим навикама, а да мит о њеној лековитости оставимо тамо где и припада, у причама наших старих.

(Она)

БОНУС ВИДЕО: