Према информацији коју је објавио Фајненшал тајмс (FT), представници администрације председника Доналда Трампа изразили су спремност за додатна размештања изван земаља у којима су већ стационирани амерички бомбардери са нуклеарним способностима.
Америчко нуклеарно оружје налази се у Белгији, Немачкој, Италији, Холандији, Турској и Уједињеном Краљевству, у којима су стационирани и авиони двоструких способности (DCA), који могу да носе нуклеарне бомбе. Међутим, Сједињене Државе задржавају искључиво право коришћења таквог оружја, а складиште га и чувају америчке трупе.
Потенцијално повећање броја земаља које би смеле да користе америчке авионе двојне намене (DCA) још је у прелиминарној фази. Два извора Фајненшал тајмса рекла су да је спремност на разговор о проширењу намењена демонстрацији америчке преданости пружању нуклеарног кишобрана чак и док се савезници НАТО-а присиљавају да преузму већи терет конвенционалне одбране. Ови разговори, који су строго поверљиви и можда неће довести до икаквих промена у споразумима о подели нуклеарног оружја, догађају се усред раширене забринутости у Европи због Трампових планова о повлачењу америчких трупа са европског континента, подсећа FT.
Али, државе на источном крилу НАТО-а, посебно Пољска и балтичке земље, изразиле су спремност да се нуклеарно оружје распореди на њиховој територији. Унутар НАТО-а воде се разговори о томе, потврдио је и један од извора, додајући да су савезници најближи руским границама показали највећи интерес.
Фото: Depositphotos/endewer1.mail.ru
Други извор упознат са преговорима ипак је упозорио да споразум о проширењу размештања америчког нуклеарног оружја неће бити склопљен у скорије време. За сада су Пољаци јавно изразили жељу за распоређивање нуклеарног оружја. Бивши председник Анджеј Дуда позвао је САД да прошире иницијативу DCA на Пољску, а у априлу је онде допутовао француски председник Емануел Макрон, који је открио да су две земље потписале "важне одбрамбене споразуме".
Прочитајте још
Претходно је Јелисејска палата објавила да ће Макрон и премијер Доналд Туск разговарати о потенцијалном "конвенционалном учествовању" Пољске у нуклеарном одвраћању које пружа Француска. Недавно је и председник Карол Навроцки објавио да подржава придруживање Пољске нуклеарном пројекту.
- Велики сам заговорник придруживања Пољске нуклеарном пројекту. Знамо какав је став агресивне, империјалне Руске Федерације према Пољској. Ипак, нећу рећи када ће се то догодити нити хоће ли се догодити - изјавио је Навроцки.
Фото: Říhová Michaela/ČTK/Profimedia
Макрон је у марту најавио да Француска планира да развије механизам координације са савезницима, а то би омогућило распоређивање француског нуклеарног оружја у низу европских земаља, при чему се наводе Холандија, Белгија, Грчка и Немачка. Циљ је да се помоћу нуклеарног оружја увери Русија да не покуша да нападне чланице ЕУ, побрине се да НАТО настави да функционише и у кризним ситуацијама те осигура да Европа има уверљив нуклеарни штит чак и ако САД смање своје присуство. Међутим, изазови су велики будући да је НАТО грађен око америчког вођства, од логистике и обавештајног система до највиших командних функција.
Француска располаже са неколико подморница са балистичким ракетама и авионима Рафал са крстарећим ракетама опремљеним нуклеарним оружјем чији је домет две хиљаде километара. Француска би могла да распореди део тих авиона у Пољској или балтичким земљама, што би им омогућило да под контролом имају значајан број најважнијих циљева на територији Руске Федерације.
Фото: Blondet Eliot/ABACA/Shutterstock Editorial/Profimedia
Друга европска нуклеарна сила је Уједињено Краљевство, међутим, проблем је у томе што се њихове ракете Трајдент, које су распоређене на подморницама, производе у САД. То значи да је британски нуклеарни програм и потенцијал одвраћања везан за Америку, а та зависност може бити значајна. Још више прете Руси, који свако мало поручују да су спремни да разоре Европу.
Утицајни званичник режима, Сергеј Караганов, више пута је позвао Владимира Путина на ескалацију, поручивши да Русија мења своју нуклеарну доктрину и снижава нуклеарни праг.
Фото: Depositphotos/andriano_cz
- О томе сам већ неколико пута писао: ако нападнемо Познањ, Американци никада неће одговорити. Американци ионако никада неће одговорити. Али надам се да Пољаци, успут речено, постају опрезнији. Схватају да се играју ватром; покушавају да се повуку са првих линија овог сукоба. Али мој избор су Британија и Немачка, на које треба послати нуклеарне пројектиле - предложио је овог јануара.