Иако кинески државни медији у свом извештају нису открили тачне детаље, пакистански извори потврдили су да се ради о заједничкој војној вежби „Зилзал-II”, одржаној у Катару.

Резултат од 9:0 одмах је широко одјекнуо и преплавио одбрамбене портале широм света, отварајући велику расправу о томе може ли кинески ловац заиста да доминира над једном од најбољих западних ваздушних платформи.

Кинеска алтернатива западним ловцима

Катарске ваздушне снаге важе за једну од најмодернијих и најбоље опремљених ваздушних армија на Блиском истоку, а њихови Тајфуни су међу најнапреднијим варијантама тог типа у свету.

С друге стране, пакистански Ј-10ЦЕ, познат и као „Моћни змај”, производ је компаније Chengdu Aircraft Corporation.

Опремљен је напредним АЕСА-радаром, модерним системима за електронско ратовање и компатибилан је са кинеским пројектилима дугог домета ПЛ-15Е, чији је домет, наводно, доказан у краткотрајном рату са Индијом када је баш тим пројектилом оборен индијски Дасо Рафал (Dassault Rafale).

Пекинг овај авион већ годинама агресивно позиционира на светском тржишту као ценовно доступну, а моћну алтернативу западним ловцима за све оне земље које немају приступ америчким Ф-16 или европским Тајфунима.

Фото: ERNESTO BENAVIDES/AFP/Profimedia

 

Борбена стварност је другачија...

Војни аналитичари, попут Харисона Каса чију је анализу објавио The National Interest, истичу да на папиру Еурофајтер Тајфун држи мерљиву предност над кинеским Ј-10ЦЕ у готово свим кључним категоријама, укључујући укупан потисак два мотора, носивост оружја те перформансе радара и сензора.

Највећа предност Тајфуна у стварном сукобу требало би да буде његова компатибилност са пројектилом Метеор. За разлику од конвенционалних ракета на чврсто гориво које губе енергију док јуре према циљу, Метеор користи рамџет-мотор који му омогућава одржавање максималне брзине кроз цео лет.

То ствара голему зону из које мета једноставно не може да побегне, па би у стварном свету пилоти Тајфуна елиминисали Ј-10ЦЕ са екстремне удаљености пре него што се уопште нађу у домету кинеског оружја – или се барем тако европски произвођачи Еурофајтера надају.

Симулација одговарала кинеским ловцима

С друге стране, ваља истаћи да симулиране војне вежбе нису стварни рат, већ контролисана окружења са рестриктивним правилима. Иако пуни детаљи вежбе „Зилзал-II” нису јавни, стручњаци сугеришу да су правила вероватно наметнула блиску борбу (тзв. dogfight) или борбу унутар визуелног домета (што онда ставља већи нагласак на маневрабилност авиона и вештину пилота).

Савремени ваздушни сукоби између равноправних противника ретко изгледају као акробатско маневрисање из филмова; они се решавају преко радарске детекције, електронског ометања и раног лансирања пројектила, где брзина и окретност самог авиона играју секундарну улогу.

Упркос тим оградама, овај резултат има голему геополитичку тежину. Кина улаже голема средства како би доказала да њена војна индустрија више не производи јефтине копије старих совјетских дизајна, већ технологију која стоји уз бок западној.

Наратив о победи од 9:0 над врхунским европским ловцем брзо се проширио кроз војне кругове и сигурно ће стићи до канцеларија за набавку многих земаља које размишљају о модернизацији својих ескадрила. За Пакистан и Кину ова вежба је испала савршена и бесплатна реклама која ће постати кључни продајни адут за „Моћног змаја”, закључује Дифенс Блог.

Defence Blog

БОНУС ВИДЕО: