Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Iako kineski državni mediji u svom izveštaju nisu otkrili tačne detalje, pakistanski izvori potvrdili su da se radi o zajedničkoj vojnoj vežbi „Zilzal-II”, održanoj u Kataru.
Rezultat od 9:0 odmah je široko odjeknuo i preplavio odbrambene portale širom sveta, otvarajući veliku raspravu o tome može li kineski lovac zaista da dominira nad jednom od najboljih zapadnih vazdušnih platformi.
Kineska alternativa zapadnim lovcima
Katarske vazdušne snage važe za jednu od najmodernijih i najbolje opremljenih vazdušnih armija na Bliskom istoku, a njihovi Tajfuni su među najnaprednijim varijantama tog tipa u svetu.
S druge strane, pakistanski J-10CE, poznat i kao „Moćni zmaj”, proizvod je kompanije Chengdu Aircraft Corporation.
Opremljen je naprednim AESA-radarom, modernim sistemima za elektronsko ratovanje i kompatibilan je sa kineskim projektilima dugog dometa PL-15E, čiji je domet, navodno, dokazan u kratkotrajnom ratu sa Indijom kada je baš tim projektilom oboren indijski Daso Rafal (Dassault Rafale).
Pročitajte još
Peking ovaj avion već godinama agresivno pozicionira na svetskom tržištu kao cenovno dostupnu, a moćnu alternativu zapadnim lovcima za sve one zemlje koje nemaju pristup američkim F-16 ili evropskim Tajfunima.
Foto: ERNESTO BENAVIDES/AFP/Profimedia
Borbena stvarnost je drugačija...
Vojni analitičari, poput Harisona Kasa čiju je analizu objavio The National Interest, ističu da na papiru Eurofajter Tajfun drži merljivu prednost nad kineskim J-10CE u gotovo svim ključnim kategorijama, uključujući ukupan potisak dva motora, nosivost oružja te performanse radara i senzora.
Najveća prednost Tajfuna u stvarnom sukobu trebalo bi da bude njegova kompatibilnost sa projektilom Meteor. Za razliku od konvencionalnih raketa na čvrsto gorivo koje gube energiju dok jure prema cilju, Meteor koristi ramdžet-motor koji mu omogućava održavanje maksimalne brzine kroz ceo let.
To stvara golemu zonu iz koje meta jednostavno ne može da pobegne, pa bi u stvarnom svetu piloti Tajfuna eliminisali J-10CE sa ekstremne udaljenosti pre nego što se uopšte nađu u dometu kineskog oružja – ili se barem tako evropski proizvođači Eurofajtera nadaju.
Simulacija odgovarala kineskim lovcima
S druge strane, valja istaći da simulirane vojne vežbe nisu stvarni rat, već kontrolisana okruženja sa restriktivnim pravilima. Iako puni detalji vežbe „Zilzal-II” nisu javni, stručnjaci sugerišu da su pravila verovatno nametnula blisku borbu (tzv. dogfight) ili borbu unutar vizuelnog dometa (što onda stavlja veći naglasak na manevrabilnost aviona i veštinu pilota).
Savremeni vazdušni sukobi između ravnopravnih protivnika retko izgledaju kao akrobatsko manevrisanje iz filmova; oni se rešavaju preko radarske detekcije, elektronskog ometanja i ranog lansiranja projektila, gde brzina i okretnost samog aviona igraju sekundarnu ulogu.
Uprkos tim ogradama, ovaj rezultat ima golemu geopolitičku težinu. Kina ulaže golema sredstva kako bi dokazala da njena vojna industrija više ne proizvodi jeftine kopije starih sovjetskih dizajna, već tehnologiju koja stoji uz bok zapadnoj.
Narativ o pobedi od 9:0 nad vrhunskim evropskim lovcem brzo se proširio kroz vojne krugove i sigurno će stići do kancelarija za nabavku mnogih zemalja koje razmišljaju o modernizaciji svojih eskadrila. Za Pakistan i Kinu ova vežba je ispala savršena i besplatna reklama koja će postati ključni prodajni adut za „Moćnog zmaja”, zaključuje Difens Blog.
BONUS VIDEO:
