Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
То је погодило и немачког канцелара Фридриха Мерца, који је управо формулисао нову немачку амбицију вођства, на пример у рату у Украјини, али и код реформи у Европи. Одмах је почела потрага за разлозима и одговорнима.
Пораз се доживео као посебно горак и зато што је Немачка, према информацијама из владиних кругова, заправо прикупила обећања знатно већег броја држава него што је потребно за двотрећинску већину. Ипак, гласање у Генералној скупштини УН је тајно.
Немачка политика сада мора да живи са тим да јој је више десетина влада дало погрешна обећања, како пише Дојче веле.
Израел и САД
Већ уочи гласања у Њујорку, дипломате и политичари готово су отворено упозоравали да ће влада платити цену за своју политику према Израелу и америчком председнику Доналду Трампу.
Спољнополитички портпарол коалиционог партнера СПД-а, Адис Ахметовић, додуше није отворено критиковао, али је подсетио на међународно право које Немачка жели доследно да заступа, као и на спорне ставове, на пример оне канцелара Мерца о америчким интервенцијама у Венецуели и Ирану.
Прочитајте још
Фото: Stefan Boness/Ipon/Sipa Press/Profimedia
- Међународно право је темељ међународног поретка и мора једнако да важи за све. Тамо где се ствара утисак двоструких аршина, страда веродостојност - рекао је Ахметовић.
И у Њујорку се чуло како је управо то Немачкој одузело гласове. Мерц је покушао да комбинацијом сарадње и критике спречи потпуни трансатлантски раскол.
Уз то, Немачка се од напада Хамаса на Израел 7. октобра 2023. и оштре израелске војне реакције најпре у Гази, а сада и у Либану те на Западној обали, нашла у незавидној ситуацији. Позивајући се на историјску одговорност за Холокауст и сопствени утицај, Немачка је у ЕУ стално спречавала санкције против владе Израела. Међутим, сваком ескалацијом рата на Блиском истоку тај је аргумент све теже заступати, посебно према многим земљама глобалног југа – тим пре што десничарски израелски министри отворено говоре о великом Израелу и територијалном ширењу.
Пре неколико недеља Немачка се уз то уздржала при гласању о раду УНРВА-е (UNRWA), агенције за палестинске избеглице. Унутрашњополитичко уважавање, посебно према баварском ЦСУ-у који потпуно подржава Израел, било је спорно чак и унутар владе.
Фото: Gavriil Grigorov/AFP/Profimedia
Утицај Русије
Осим тога, према тврдњама дипломата, Русија је иза кулиса у многим земљама глобалног југа деловала против Немачке и активно лобирала против њеног избора. То не изненађује - Немачка би у Савету безбедности УН међу најважније теме свакако ставила рат у Украјини.
Од Аустрије и Португала то се не очекује – поготово јер је влада у Бечу током кампање критиковала „опште наоружавање“ у Немачкој.
Већ је и бивши канцелар Олаф Шолц након почетка рата у Украјини 2022. морао да схвати како се многе земље у развоју не сврставају аутоматски против Русије. Један од аргумената био је да се Немачка заузврат никада није систематски бавила проблемима глобалног југа. Замера се Немачкој и што је Берлин углавном ћутао о спорној америчкој интервенцији у Венецуели у Латинској Америци, каже један дипломата при УН.
Уз то ће уследити и лична пребацивања одговорности. Тако се канцелар Мерц и пре избора морао суочити са питањем да ли је лично учинио довољно како би осигурао место у Савету безбедности УН. Дипломате су месецима упозоравале да је, на пример, Аустрија у УН-у стално била присутна са целом владом и њиховим председником. Владин портпарол нагласио је да је Мерц прошлог викенда много телефонирао. Ипак, канцелар, упркос кандидатури, прошле године није отпутовао на Генералну скупштину УН.
Фото: Depositphotos/borkus
Шта ће то значити у Немачкој?
Неуспех се сматра ударцем амбициозној немачкој спољној политици, али и црвено-црној коалицији у целини. Спољнополитички стручњак АфД-а, Маркус Фронмајер, одмах је говорио о „историјској срамоти“, а копредседница Зелених Франциска Брантнер о „тешком поразу“ за канцелара и министра спољних послова Јохана Вадефула.
Фото: Depositphotos/cmfotoworks
Притом је Мерц досад барем у спољној политици бележио добре резултате у анкетама.
Пораз би могао додатно да заоштри ионако напету расправу о немачком ангажману у свету, оцењује Дојче веле. У готово свим западним земљама води се расправа да ли новац пореских обвезника првенствено ипак треба трошити у сопственој земљи. Немачка је један од највећих финансијера УН-а, рекао је за „Билд“ министар за међународна питања Хесена Манфред Пенц (ЦДУ).
Фото: Lucas Vallecillos/VWPics/Profimedia
- Ако тамо убудуће не будемо имали утицај који нам припада, поставља се питање: зашто бисмо и даље улагали толико новца у УН? - упитао је.
У Немачкој су понајпре АфД, али и конзервативни део Уније, подстицали негативно расположење према развојној помоћи. Притом је Немачка годинама важила за узор међународне солидарности и тиме је на светском нивоу скупљала симпатије и углед.
- Али ко, попут немачке владе, већ пети пут заредом планира знатно смањење средстава за развојну сарадњу, не треба да се чуди слабијој подршци на међународној сцени - рекла је након гласања Лиса Дитлман, директорка невладине организације ONE за Немачку.
БОНУС ВИДЕО:
