Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
To je pogodilo i nemačkog kancelara Fridriha Merca, koji je upravo formulisao novu nemačku ambiciju vođstva, na primer u ratu u Ukrajini, ali i kod reformi u Evropi. Odmah je počela potraga za razlozima i odgovornima.
Poraz se doživeo kao posebno gorak i zato što je Nemačka, prema informacijama iz vladinih krugova, zapravo prikupila obećanja znatno većeg broja država nego što je potrebno za dvotrećinsku većinu. Ipak, glasanje u Generalnoj skupštini UN je tajno.
Nemačka politika sada mora da živi sa tim da joj je više desetina vlada dalo pogrešna obećanja, kako piše Dojče vele.
Izrael i SAD
Već uoči glasanja u NJujorku, diplomate i političari gotovo su otvoreno upozoravali da će vlada platiti cenu za svoju politiku prema Izraelu i američkom predsedniku Donaldu Trampu.
Spoljnopolitički portparol koalicionog partnera SPD-a, Adis Ahmetović, doduše nije otvoreno kritikovao, ali je podsetio na međunarodno pravo koje Nemačka želi dosledno da zastupa, kao i na sporne stavove, na primer one kancelara Merca o američkim intervencijama u Venecueli i Iranu.
Pročitajte još
Foto: Stefan Boness/Ipon/Sipa Press/Profimedia
- Međunarodno pravo je temelj međunarodnog poretka i mora jednako da važi za sve. Tamo gde se stvara utisak dvostrukih aršina, strada verodostojnost - rekao je Ahmetović.
I u NJujorku se čulo kako je upravo to Nemačkoj oduzelo glasove. Merc je pokušao da kombinacijom saradnje i kritike spreči potpuni transatlantski raskol.
Uz to, Nemačka se od napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. i oštre izraelske vojne reakcije najpre u Gazi, a sada i u Libanu te na Zapadnoj obali, našla u nezavidnoj situaciji. Pozivajući se na istorijsku odgovornost za Holokaust i sopstveni uticaj, Nemačka je u EU stalno sprečavala sankcije protiv vlade Izraela. Međutim, svakom eskalacijom rata na Bliskom istoku taj je argument sve teže zastupati, posebno prema mnogim zemljama globalnog juga – tim pre što desničarski izraelski ministri otvoreno govore o velikom Izraelu i teritorijalnom širenju.
Pre nekoliko nedelja Nemačka se uz to uzdržala pri glasanju o radu UNRVA-e (UNRWA), agencije za palestinske izbeglice. Unutrašnjopolitičko uvažavanje, posebno prema bavarskom CSU-u koji potpuno podržava Izrael, bilo je sporno čak i unutar vlade.
Foto: Gavriil Grigorov/AFP/Profimedia
Uticaj Rusije
Osim toga, prema tvrdnjama diplomata, Rusija je iza kulisa u mnogim zemljama globalnog juga delovala protiv Nemačke i aktivno lobirala protiv njenog izbora. To ne iznenađuje - Nemačka bi u Savetu bezbednosti UN među najvažnije teme svakako stavila rat u Ukrajini.
Od Austrije i Portugala to se ne očekuje – pogotovo jer je vlada u Beču tokom kampanje kritikovala „opšte naoružavanje“ u Nemačkoj.
Već je i bivši kancelar Olaf Šolc nakon početka rata u Ukrajini 2022. morao da shvati kako se mnoge zemlje u razvoju ne svrstavaju automatski protiv Rusije. Jedan od argumenata bio je da se Nemačka zauzvrat nikada nije sistematski bavila problemima globalnog juga. Zamera se Nemačkoj i što je Berlin uglavnom ćutao o spornoj američkoj intervenciji u Venecueli u Latinskoj Americi, kaže jedan diplomata pri UN.
Uz to će uslediti i lična prebacivanja odgovornosti. Tako se kancelar Merc i pre izbora morao suočiti sa pitanjem da li je lično učinio dovoljno kako bi osigurao mesto u Savetu bezbednosti UN. Diplomate su mesecima upozoravale da je, na primer, Austrija u UN-u stalno bila prisutna sa celom vladom i njihovim predsednikom. Vladin portparol naglasio je da je Merc prošlog vikenda mnogo telefonirao. Ipak, kancelar, uprkos kandidaturi, prošle godine nije otputovao na Generalnu skupštinu UN.
Foto: Depositphotos/borkus
Šta će to značiti u Nemačkoj?
Neuspeh se smatra udarcem ambicioznoj nemačkoj spoljnoj politici, ali i crveno-crnoj koaliciji u celini. Spoljnopolitički stručnjak AfD-a, Markus Fronmajer, odmah je govorio o „istorijskoj sramoti“, a kopredsednica Zelenih Franciska Brantner o „teškom porazu“ za kancelara i ministra spoljnih poslova Johana Vadefula.
Foto: Depositphotos/cmfotoworks
Pritom je Merc dosad barem u spoljnoj politici beležio dobre rezultate u anketama.
Poraz bi mogao dodatno da zaoštri ionako napetu raspravu o nemačkom angažmanu u svetu, ocenjuje Dojče vele. U gotovo svim zapadnim zemljama vodi se rasprava da li novac poreskih obveznika prvenstveno ipak treba trošiti u sopstvenoj zemlji. Nemačka je jedan od najvećih finansijera UN-a, rekao je za „Bild“ ministar za međunarodna pitanja Hesena Manfred Penc (CDU).
Foto: Lucas Vallecillos/VWPics/Profimedia
- Ako tamo ubuduće ne budemo imali uticaj koji nam pripada, postavlja se pitanje: zašto bismo i dalje ulagali toliko novca u UN? - upitao je.
U Nemačkoj su ponajpre AfD, ali i konzervativni deo Unije, podsticali negativno raspoloženje prema razvojnoj pomoći. Pritom je Nemačka godinama važila za uzor međunarodne solidarnosti i time je na svetskom nivou skupljala simpatije i ugled.
- Ali ko, poput nemačke vlade, već peti put zaredom planira znatno smanjenje sredstava za razvojnu saradnju, ne treba da se čudi slabijoj podršci na međunarodnoj sceni - rekla je nakon glasanja Lisa Ditlman, direktorka nevladine organizacije ONE za Nemačku.
BONUS VIDEO:
