Путин је, међутим, јавно одбацио ту понуду, изјавивши да не види смисао у одржавању састанка и оценивши да би разговор користио само Кијеву како би зауставио напредовање руских снага.

Извори наводе да је Зеленски прошлог месеца угостио Абрамовича у Кијеву како би му предао дискретну поруку за руског лидера. Тон те поруке наводно је био знатно мање конфронтацијски од отвореног писма које је украјински председник објавио 4. јуна, а у којем је затражио укључивање САД и Европе у преговоре те одређивање датума самита.

Сам Зеленски је у интервјуу за Скај Њуз који је објављен у недељу потврдио појединости тог састанка, рекавши да је Абрамович дошао у Кијев с понудом да директно пренесе поруке Путину, али под условом да цео процес остане у потпуној тајности.

Украјински председник је појаснио да му тајност није била пресудна, али изразио је сумњу у руску дискрецију, истакавши да Руси оно што прогласе тајном већ сутра јавно разоткрију.

 

 

Компромиси након примирја

Према речима украјинског лидера, Абрамович је желео да сазна на шта је Кијев спреман како би се постигао договор. Зеленски му је одговорио да се Украјинци неће повући са своје територије нити препустити победу Русији, нагласивши да су компромиси могући тек након проглашења прекида ватре, што је оценио као највећи уступак са украјинске стране.

Зеленски је преко посредника поручио да је спреман за сусрет у било које време и у било ком формату – било билатерално, било уз учешће Доналда Трампа или европских лидера. Као локације за разговор унапред је искључио Москву, Белорусију и Минск.

Путин је на економској конференцији у Санкт Петербургу потврдио да се састао са неименованим представником руских пословних кругова који му је пренео поруку Зеленског, али је додао да тај бизнисмен није деловао у службеном својству.

Фото: HRVOJE POLAN/AFP/Profimedia

 

Особе блиске руском олигарху откривају да је Абрамович иницијативу украјинског председника описао као „такмичење капетана“, додавши да је Зеленски потпуно фиксиран на идеју да све проблеме може да реши „чаролијом своје личне харизме“ на састанцима на врху, што код Путина, али ни код Доналда Трампа, не пролази, преноси украјинска Правда.

Фајненшал тајмс подсећа да је Абрамович укључен у посредовање између две стране од самог почетка сукоба 2022. године. Иако му је утицај ослабио откако су Москва и Вашингтон отворили директне канале комуникације, он је и даље кључна фигура у разменама заробљеника јер је једини Рус којег украјинска страна толерише.

Ко је Роман Абрамович?

Роман Аркадјевич Абрамович је 60-годишњи руски предузетник, олигарх и бивши губернатор Чукотског аутономног округа.

Био је председник енглеског фудбалског клуба Челси до краја фебруара 2022, када се због притиска јавности повукао после почетка рата у Украјини.

Отац и мајка су јеврејског порекла и обоје су рано умрли. Од своје осме године живео је код свог стрица. Мајка му је кад је имао 1,5 годину умрла у покушају илегалног абортуса, док му је отац погинуо на грађевини.

Абрамович је ушао у пословни свет током служења војске. Прво је радио као улични трговац, а затим као механичар у локалној фабрици. Абрамович је похађао Губкин институт за нафту и гас у Москви,, а затим је трговао робом за швајцарску трговачку фирму Руницом.

Фото: Adam Davy, PA Images/Alamy/Profimedia

 

Године 1988, када је перестројка створила могућности за приватизацију у Совјетском Савезу, Абрамович је добио прилику да легитимише свој стари посао. Он и његова прва жена Олга основали су компанију за производњу лутака. У року од неколико година његово богатство се проширило са нафтних конгломерата на фарме свиња. Бавио се трговином дрвном грађом, шећером, прехрамбеним производима и другим производима. Године 1992. ухапшен је и послат у затвор због крађе државне имовине.

Према листи часописа Форбс из марта 2012, Абрамович је са 12,1 милијарди долара девети најбогатији човек Русије.

Медијске игре

Подвиг за ову тајну иницијативу произашао је из жеље Кијева да демонстрира озбиљност у погледу мировних преговора у тренутку када су Сједињене Америчке Државе, које су раније посредовале у покушајима прекида ватре, политички заокупљене кризом на Блиском истоку и Ираном.

Фото: YURIY DYACHYSHYN/AFP/Profimedia

 

Зеленски је у интервјуу потврдио како му је слање отвореног писма Путину било изузетно важно управо зато да Американци не би заборавили на Украјину због блискоисточних изазова. Истакао је да је реч о највећем сукобу у Европи у последњих 80 година са огромним људским губицима, као и да се у подршци не смеју правити паузе због Ирана или било чега другог. Према његовим речима, иако су сви ратови лоши и не могу се слагати приоритети, овај мора да се заустави што је пре могуће.

Украјински председник је појаснио да је писмо намерно упутио јавно како би послао сигнал и самој руској јавности, за коју тврди да, због цензуре и затвореног интернета, живи у лажној стварности, верујући да Русија није напала Украјину, него да брани руско говорно становништво.

Фото: Sergei Bobylev/Zuma Press/Profimedia

 

Јавним иступом Зеленски је такође желео да присили Путина да престане да игра медијске игре. Руски лидер је, наиме, раније више пута јавно тврдио да жели да оконча рат, али да Кијев за то није спреман, па је украјински председник отвореним писмом тражио директан и конкретан одговор.

 

 

Упркос овим дипломатским напорима, западни дипломати и извори блиски преговорима не очекују никакве конкретне помаке пре краја лета, истичући да је Вашингтон усмерен на друге геополитичке кризе, док Москва још увек рачуна на остваривање војних циљева и заузимање остатка регије Донбас у наредним месецима.

Фајненшал тајмс

БОНУС ВИДЕО: