Издвајају се из масе: Људи оштрог ума и високе интелигенције имају ове две навике

Оштар ум и висок IQ не препознајете по томе ко брже одговори, већ по томе ко дуже ћути пре него што одговори. Та пауза од две, три секунде више говори од целе биографије са зида.

Највећа грешка коју правимо је што интелигенцију меримо брзином. Онај ко први отвори уста у соби, добија репутацију паметног. А заправо су то обично људи који најмање слушају.

Питају уместо што одговарају

Људи високе интелигенције ретко наступају као предавачи. Када им неко изнесе став, они не скачу одмах са контрааргументом. Постављају питање. Друго. Па треће. И тек када разумеју шта ви заправо мислите, отворе своју карту.

Ова навика има конкретан разлог. Што више информација покупе од саговорника, то им је одговор прецизнији. Бистар ум троши енергију на разумевање, не на убеђивање. Зато делују опуштено чак и у разговорима где се други пене од емоција.

Обратите пажњу следећи пут кад седите за столом са неколико људи. Онај ко најмање говори, а највише пита, најчешће је и најоштрији у соби. Кад коначно каже реченицу од два минута, сви ће заћутати. Није случајно, јер оштар ум и висок IQ увек знају кад је тренутак да се прекине тишина.

Мењају мишљење и не стиде се тога

Ово је део који већини људи пара уши. Ми смо научени да је доследан став знак карактера. Да је промена мишљења слабост. Али људи оштрог ума раде управо супротно, и то без икаквог стида.

Прочитајте још

Шта сте прво видели? Одговор откива вашу највећу ману

09:50

Три речи откривају социопату: Будите опрезни ако их чујете

13:37

Туристи нисте пожељни! Најнетолерантније земље у Европи

13:02

Седам знакова да вам неко НИЈЕ прави пријатељ

14:09

Кад им донесете нову информацију која руши оно што су јуче тврдили, они неће гурати своју верзију из ината. Рећи ће вам директно да су погрешили, или да им је угао био ужи. Его им не стоји на путу логици. То је можда најређа особина коју ћете срести.

Није лако разликовати ово од несигурности. Несигуран човек мења мишљење да би се допао. Интелигентан мења мишљење јер су му чињенице рекле да треба. Разлика се види у тону, не у речима.

Како се оштар ум и висок IQ препознају у обичном разговору?

Урадите овај тест без икаквих психолошких упитника. Седите са особом која вас занима и намерно изнесите став који је помало провокативан. Посматрајте шта се дешава.

- Да ли вам одмах упада у реч или сачека да завршите

- Да ли пита шта вас је довело до тог закључка или одмах креће у демант

- Да ли признаје кад види рупу у својој аргументацији или је крпи новим теоријама

Три ствари, три секунде по свакој. Више вам не треба.

Ове две навике у школи пролазе лоше. Ученик који превише пита делује споро. Ученик који мења мишљење делује несигурно. Систем награђује брзо дизање руке и тврд став, не дубину размишљања.

Зато многи људи који имају оштар ум и висок IQ изађу из средње школе са просечним оценама и осећајем да су нешто промашили. Тек касније, када живот почне да поставља права питања, те две навике крену да им се враћају као камата. У послу, у љубави, у тренуцима кад треба донети одлуку која вреди.

Ако у свом окружењу имате некога ко стално пита и лако признаје грешку, не отписујте га као меканог. Вероватно је најбистрији човек у просторији, само то не рекламира.

(Крстарица)