Многи људи након сахране или помена донесу кући пешкир који су добили и затим га годинама не користе. Заврши у фиоци или ормару, јер постоји уврежено мишљење да такве ствари не би требало дирати, прати или користити у свакодневном животу.
Међутим, према учењу Српске православне цркве, бројна веровања везана за пешкир са сахране немају упориште у вери, већ потичу из народних обичаја и сујеверја која су се преносила генерацијама.
Фото: Depositphotos/NewAfrica
Зашто се пешкири деле на сахранама?
Обичај даривања пешкира, чарапа или других корисних предмета присутан је вековима. Такви поклони најчешће се дају људима који помажу породици покојника - носе ковчег, учествују у припреми сахране или обављају друге послове у тешким тренуцима за породицу.
Суштина овог обичаја није у самом предмету, већ у доброчинству и сећању на преминулог. Дар се даје за покој његове душе, као израз захвалности и милосрђа.
Прочитајте још
Да ли пешкир треба чувати или користити?
Једна од најчешћих заблуда јесте да пешкир добијен на сахрани не сме да се користи. Свештеници истичу да за такво веровање не постоји црквени основ. Напротив, предмет који сте добили постаје ваше власништво и можете га користити као и сваки други пешкир. Нема препреке да га оперете, ставите у купатило или користите свакодневно.
Шта ако вам пешкир није потребан?
Ако немате потребу за њим, можете га поклонити некоме коме ће користити. Многе породице управо то и раде - дарују пешкире сиромашнима, старијим особама или установама којима су такве ствари потребне. На тај начин чин доброте наставља да живи и након помена, што је у складу са духом самог обичаја.
Да ли пешкир са сахране доноси несрећу?
Према црквеном учењу - не. Веровање да пешкир са сахране доноси несрећу или да га не треба прати и користити спада у народна сујеверја.
Свештеници подсећају да предмет сам по себи нема никакву посебну моћ. Његова вредност лежи у намери са којом је дарован и сећању на особу којој је намењен помен.
Зато се уместо страха и разних прича које круже међу људима препоручује да се обичаји посматрају кроз веру, а не кроз сујеверје. Пешкир који сте добили на сахрани обичан је дар који можете слободно користити, поклонити или сачувати – према сопственој жељи.