У току Петровданског поста, времена када се верници посвећују тишини, молитви и унутрашњем преиспитивању, многи заборављају на оно најважније – смисао самог поста. Није реч само о уздржавању од хране, већ о дубокој, личној борби са собом, са сопственим мислима и слабостима. Управо зато, и најједноставније реченице могу имати већу тежину него што мислимо.
Архимандрит Василије Костић упозорава да наизглед безазлена изјава „ја постим“ може постати препрека на духовном путу и разлог због којег се губи благослов поста.
Фото: Депозитфото/udra
Често људи током поста наглашавају да посте – у разговору, када их неко понуди мрсном храном или када говоре о свакодневним темама. Иако ова реченица делује потпуно обична, архимандрит Василије истиче да управо у њој лежи опасност.
„И светитељи кажу: никад немој рећи: ‘Ја постим.’ Ако кажеш то и тако, промашио си, изгубио си благослов поста. Каже се: време је поста, а подразумева се да постим. Видите разлику – велика је разлика, јер кад ставиш ‘ја’ на почетку, готово је све, а суштина поста јесте борба са тим ‘ја’, борба са тим егоизмом.“
Прочитајте још
Управо у тој тишини и скромности крије се права вредност поста – у делима која се не истичу и вери која се не намеће.
Пут покајања и повратка себи
Архимандрит Василије подсећа да је пост нераскидиво повезан са покајањем и суочавањем са сопственим грешкама.
„Адам је изгнан из Раја када је погрешио. Грех значи промашај, губитак заједнице са Богом. Сваки грех, мали или велики, јесте удаљавање од Бога.“
Фото: Јутјуб принтскрин
Слика Адама, како стоји пред вратима раја, заправо је слика сваког човека – бића које је осетило слабост, хладноћу и удаљеност, али којем је увек остављен пут повратка. Тај пут води кроз покајање, исповест и искрену молитву.
Када се човек покаје и изговори своје грехе, враћа се у заједницу – са Богом, са собом и са другима. Зато је пост много више од уздржавања – он је повратак, путовање ка унутрашњем миру и радости.
„Сваки грех јесте удаљавање од Бога, а свако покајање и свака молитва јесте враћање у наручје његово. То је пост – и пост као радост“, закључује архимандрит Василије.
(Стил)