Православни верници и Српска православна црква данас обележавају празник посвећен Светим апостолима Вартоломеју и Варнави.
Према народном предању, на Светог Вартоломеја не ваља да се деца пењу на дрвеће, јер се верује да је то дан када је "лако сломити врат". У појединим крајевима Србије сматра се и да на овај празник постоји повећана опасност од олуја, града и поплава.
У многим селима верује се да Свети Вартоломеј чува усеве и да на његов празник не треба орати нити обављати тешке пољске радове. Народно веровање каже да би они који се оглуше о овај обичај могли да остану без летине.
У Поморављу се и данас може чути изрека: "Смлатиће те као Вартолома праску", док се у Шумадији верује да се овом светитељу људи моле за исцељење од тешких болести. У Топличком крају постоји предање да Свети Вартоломеј заједно са Светим Савом чува њиве од града и других непогода.
Према хришћанском предању, Свети Вартоломеј био је један од дванаесторице апостола Христових. Многи тумачи сматрају да су Вартоломеј и Натанаило иста личност, која се у Јеванђељима помиње под различитим именима. Заједно са апостолима Филипом и Јованом Богословом проповедао је Јеванђеље у Малој Азији, Индији и Јерменији.
Црквено предање бележи да је у Јерменији исцелио цареву ћерку, због чега је изазвао гнев многобожаца. Након мучења, страдао је мученичком смрћу, а његове мошти су касније пренете у Италију, где се и данас поштују као велике светиње.
Свети апостол Варнава један од Седамдесеторице, рођен је на Кипру од богатих родитеља из племена Левијева и учио се заједно са Савлом код Гамалила. Звао се најпре Јосиф, но апостоли су га прозвали Варнавом, Сином Утехе, пошто је умео ванредно да теши људске душе.