Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Радош Бајић, глумац, редитељ и сценариста, годишњи одмор проводи у Србији, тачније у свом завичају, селу Медвеђа крај Трстеника.
Творац култне серије "Село гори, а баба се чешља" се на Инстаграму огласио из родног места, и то фотографијама на којима се виде њиве и залазак сунца на реци Морави, а описом је послао поруку пратиоцима.
- И тако... Ни Ибица, ни Тасос, ни Малдиви - већ завичај... Прелепа Србија и вечна Морава. Што даље од градске вреве где нико никоме не пуца у леђа, далеко од ТВ екрана које кад гледамо стрепимо за будућност наше деце - проводим годишњи одмор у трајању од једног дана... - написао је глумац, те додао:
- И то ми је довољно да се обновљен и зацељен уверим да је нормалност и лепота ту поред нас... Само је потребно да је препознамо... Ако ми завидите - следите мој пример. Ваш Радош Бајић - закључио је.
Прочитајте још
Фото: Antonio Ahel/ATAImages
Радош Бајић о родној Медвеђи
У великој исповести за "Курир", Радош Бајић је пре неколико година између осталог говорио о свом родном крају.
- Рођен сам 24. септембра сушне 1953. године у селу Медвеђи код Трстеника, као друго и једино мушко дете у сељачкој породици оца Милоша Бајића, мајке Вере, деда Мирка и баба Савете. Памћење сеже далеко, титра изнад сеоских забрана и ливада, али увек застане у дану кад је моја сестрица Радмила, која је имала само 13 година, напустила овај свет, без греха и кривице. Однела ју је, као анђела светлог лица и очију, подмукла болест којој тада није било, а ни данас нема лека...
Памтим, лица, сузе, нарицање моје мајке, вапај оца... Са сестром Радмилом први пут у свом веку стао сам пред магично око фото-објектива који ће ме пратити цео живот. Ни тада, а ни сада, нисам сасвим био сигуран која је слика права, "с ове" или "с оне стране", тај пут од заустављеног тренутка до вечне слике одредио је мој живот. Тог дана, кад је чикица с француском капом и "поаро" брковима у нашој кући дочекан и послужен као најдражи гост, то нисам могао знати, али сам детињом имагинацијом слутио да се у мраку фото-апарата дешава нека магичност, да из таме излази слика, као што је живот долазио из таме и тамо се на свом увиру враћао.
Фото: АТА имагес/А. Ахел
Узалуд су ме сви убеђивали да се насмејем. Мајка за потребе моје прве фотографије од неког из села позајмила два броја веће ципеле - јер своје нисам имао. Једва сам ходао у њима, сва срећа што нисам морао нигде далеко да идем. Можда су те туђе ципеле биле прва улога коју сам морао да одиграм, сугестивно и самоуверено, као да су моје и као да су ми таман.
Моје детињство било је испуњено складом, редом и топлином, није се разликовало од детињства сеоске деце у селу које се још опорављало од недавно завршеног рата. Наспрам немаштине, оскудице и сиромаштва, била је љубав и брижност мојих родитеља, који су после губитка ћерке Радмиле пиљили у мене и гледали ме као мало воде на длану. Васпитаван сам као сви српски сељаци деценијама и вековима пре мене, у духу скромности и истинских хришћанских вредности, да никога не мрзим и никоме не чиним зло.
Да помогнем свакоме ако могу, да поштујем крсну славу и свеца заштитника Светог Мрату, да волим земљу која ме храни и воду која нам даје живот - моју Мораву. Али пре и након свега - да чувам и негујем породицу. Како тада, тако и сада, и заувек.
Моја основна школа у Медвеђи, као и стотине других у Србији и тадашњој Југославији, носила је име "Маршал Тито". Тих шездесетих година прошлог века имала је преко седам стотина ђака. Данас, у жалним временима пропасти и растакања српског села, једва да има две стотине. Био сам добар ђак, који је свако полугодиште и сваки разред завршавао са одличним успехом. Још увек добро памтим учитељицу Миланку Чурлић, њену велику љубав и пажњу. У вишим разредима, поред музичког, као вода су ми ишли они предмети у којима је била најважнија реч. Тамо где су биле бројке ишло је теже. До четворке и петице из математике и геометрије, уз нешто тешко освојеног знања, догуравао сам тако што сам постао навијач Партизана. Наставник Троле, који је држао те предмете, био је ватрени и загрижени партизановац. Једног дана је с троугловима и лењирима ушао на час и рекао: "Ко се учлани у клуб навијача Партизана, имаће тројку из математике!" - рекао је Радош Бајић у исповести за "Курир".
БОНУС ВИДЕО:
