Како је Иванов говорио о КиМ: "Не чините то, биће проблема!"

Иванов је функцију министра одбране Русије обављао од 28. марта 2001. до 15. фебруара 2007. године.

Након тога именован је за првог заменика председника Владе Русије, а потом је обављао дужност заменика председника владе.

Aleksey Nikolskyi / Sputnik / Profimedia

 

Иванов је називан једним од кључних чланова Путиновог ужег круга. У совјетско време радио је у истој јединици КГБ-а као и садашњи руски лидер, наставио је службу у Спољној обавештајној служби током 1990-их, а 1998. године је поднео оставку на место првог заменика директора европског одељења Спољне обавештајне службе.

MIKHAIL KLIMENTYEV / AFP / Profimedia

 

Агентство Новости пишу да је Иванов сматран Путиновим наследником када је одлучио да се 2008. повуче са председничке функције због ограничења мандата и преузме премијерску, али је на крају ипак изабрао другог дугогодишњег сарадника, Дмитрија Медведева, све док није поново постао председник 2012. године.

Како је Иванов причао о Србији и проблему Косова и Метохије

Још 2004. године, док је Сергеј Иванов био на функцији министра одбране Русије, а у тренутку великих напетости на Косову и Метохији, четири лета пре једностраног проглашења такозване независности, он је говорио о проблемима јужне српске покрајине.

Иванов је у априлу 2004. оценио ситуацију на КиМ као потпуни неуспех цивилне мисије Уједињених нација и међународних мировних снага у покрајини. У политичко-информативној емисији "Вести недеље" државне ТВ компаније "Росија", он је истакао да разоружавање екстремиста и терориста представља кључни услов за почетак смиривања и ублажавања напетости на Косову и Метохији.

Grigory Sysoev / Sputnik / Profimedia

 

Исти став је, како је Иванов тада рекао, он изнео и званичницима САД током посете Вашингтону, као и тадашњем главном секретару НАТО пакта Јапу де Хопу Схеферу.

Иванов је такође одбацио оцене да се Русија "повукла са Балкана".

- Русија је, и после повлачења војних снага, вишеструко присутна на Космету - у саставу међународних полицијских снага, на хуманитарном плану, политички и дипломатски - рекао је тада и изразио скепсу око евентуалног повратка руског војног контингента на КиМ.

- Лично мислим да то не би имало великог смисла - подвукао је Иванов.

Отварање "Пандорине кутије" зване "Космет"

Четири године касније, када је Сергеј Иванов био на функцији потпредседника руске владе, само недељу дана после једностраног проглашења тзв. независности Косова, он је упозоравао да би такав потез "створило ужасан проблем" и отворило "Пандорину кутију" као преседан и кршење међународног права.

- Уколико Европска унија призна Космет, треба да призна и Северни Кипар. То ће створити озбиљан проблемв - рекао је Иванов на 44. конференцији о безбедности у Минхену.

Valeriy Melnikov / Sputnik / Profimedia

 

И непуних годину дана Иванов је говорио о косовској "Пандориној кутији" за српске медије.

- Верујемо да је Космет тест за однос света према једном од основних принципа међународне политике, а то је територијални интегритет. Ако дозволимо Косову и Метохији да добије независност и признамо га, мислим да је то као да смо отворили Пандорину кутију, јер ће неке друге територије у свету, које су у овом тренутку у другом плану, рећи потпуно исто: "Зашто ми не можемо да будемо независни?" Не само бивше совјетске тероторије, као што су Приднестровље, Абхазија и Јужна Осетија, већ је то могуће и у Европи и другим деловима света. Зато ја кажем, немојмо да отворимо Пандорину кутију, то је веома ризично - рекао је Иванов за "Б92".

БОНУС ВИДЕО: