Kako je Ivanov govorio o KiM: "Ne činite to, biće problema!"

Ivanov je funkciju ministra odbrane Rusije obavljao od 28. marta 2001. do 15. februara 2007. godine.

Nakon toga imenovan je za prvog zamenika predsednika Vlade Rusije, a potom je obavljao dužnost zamenika predsednika vlade.

Aleksey Nikolskyi / Sputnik / Profimedia

 

Ivanov je nazivan jednim od ključnih članova Putinovog užeg kruga. U sovjetsko vreme radio je u istoj jedinici KGB-a kao i sadašnji ruski lider, nastavio je službu u Spoljnoj obaveštajnoj službi tokom 1990-ih, a 1998. godine je podneo ostavku na mesto prvog zamenika direktora evropskog odeljenja Spoljne obaveštajne službe.

MIKHAIL KLIMENTYEV / AFP / Profimedia

 

Agentstvo Novosti pišu da je Ivanov smatran Putinovim naslednikom kada je odlučio da se 2008. povuče sa predsedničke funkcije zbog ograničenja mandata i preuzme premijersku, ali je na kraju ipak izabrao drugog dugogodišnjeg saradnika, Dmitrija Medvedeva, sve dok nije ponovo postao predsednik 2012. godine.

Kako je Ivanov pričao o Srbiji i problemu Kosova i Metohije

Još 2004. godine, dok je Sergej Ivanov bio na funkciji ministra odbrane Rusije, a u trenutku velikih napetosti na Kosovu i Metohiji, četiri leta pre jednostranog proglašenja takozvane nezavisnosti, on je govorio o problemima južne srpske pokrajine.

Ivanov je u aprilu 2004. ocenio situaciju na KiM kao potpuni neuspeh civilne misije Ujedinjenih nacija i međunarodnih mirovnih snaga u pokrajini. U političko-informativnoj emisiji "Vesti nedelje" državne TV kompanije "Rosija", on je istakao da razoružavanje ekstremista i terorista predstavlja ključni uslov za početak smirivanja i ublažavanja napetosti na Kosovu i Metohiji.

Grigory Sysoev / Sputnik / Profimedia

 

Isti stav je, kako je Ivanov tada rekao, on izneo i zvaničnicima SAD tokom posete Vašingtonu, kao i tadašnjem glavnom sekretaru NATO pakta Japu de Hopu Sheferu.

Ivanov je takođe odbacio ocene da se Rusija "povukla sa Balkana".

- Rusija je, i posle povlačenja vojnih snaga, višestruko prisutna na Kosmetu - u sastavu međunarodnih policijskih snaga, na humanitarnom planu, politički i diplomatski - rekao je tada i izrazio skepsu oko eventualnog povratka ruskog vojnog kontingenta na KiM.

- Lično mislim da to ne bi imalo velikog smisla - podvukao je Ivanov.

Otvaranje "Pandorine kutije" zvane "Kosmet"

Četiri godine kasnije, kada je Sergej Ivanov bio na funkciji potpredsednika ruske vlade, samo nedelju dana posle jednostranog proglašenja tzv. nezavisnosti Kosova, on je upozoravao da bi takav potez "stvorilo užasan problem" i otvorilo "Pandorinu kutiju" kao presedan i kršenje međunarodnog prava.

- Ukoliko Evropska unija prizna Kosmet, treba da prizna i Severni Kipar. To će stvoriti ozbiljan problemv - rekao je Ivanov na 44. konferenciji o bezbednosti u Minhenu.

Valeriy Melnikov / Sputnik / Profimedia

 

I nepunih godinu dana Ivanov je govorio o kosovskoj "Pandorinoj kutiji" za srpske medije.

- Verujemo da je Kosmet test za odnos sveta prema jednom od osnovnih principa međunarodne politike, a to je teritorijalni integritet. Ako dozvolimo Kosovu i Metohiji da dobije nezavisnost i priznamo ga, mislim da je to kao da smo otvorili Pandorinu kutiju, jer će neke druge teritorije u svetu, koje su u ovom trenutku u drugom planu, reći potpuno isto: "Zašto mi ne možemo da budemo nezavisni?" Ne samo bivše sovjetske terotorije, kao što su Pridnestrovlje, Abhazija i Južna Osetija, već je to moguće i u Evropi i drugim delovima sveta. Zato ja kažem, nemojmo da otvorimo Pandorinu kutiju, to je veoma rizično - rekao je Ivanov za "B92".

BONUS VIDEO: