Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
На први поглед делује као да је у питању још један необичан трик са друштвених мрежа, али једноставна идеја једне баштованке привукла је огромну пажњу љубитеља вртларства. Она је у земљу закопала обичну металну цедиљку за тестенину и показала како је претвара у практично, готово неприметно мини-компостиште.
На Инстаграм профилу @wesandalisontipsобјављен је снимак у којем баштованка ископа рупу довољно велику да у њу стане метална цедиљка. Затим је пуни остацима из баште и кухиње, а преко ње поставља тањир, неколико каменчића и вртног патуљка како би све изгледало уредно и уклопило се међу биљке, преноси Јутарњи.хр.
Према наводима америчке Агенције за заштиту животне средине (ЕПА), компостирање је природан начин рециклирања органског отпада. Остаци хране и биљака разграђују се и претварају у хранљиво органско ђубриво које побољшава квалитет земљишта и подстиче раст биљака.
Да ли су глисте неопходне
Иако је трик одушевио многе, у коментарима се повела расправа о томе да ли ће овакав начин компостирања функционисати због ситних отвора на металној цедиљки.
Поједини корисници тврдили су да глисте не могу да прођу кроз рупице, па су закључили да компост неће бити успешан.
Међутим, стручњаци са Универзитета Корнел наводе да глисте нису услов за успешно компостирање. Иако могу да убрзају разградњу органског материјала, процес ће се одвијати и без њих захваљујући бактеријама и другим микроорганизмима.
Како да направите компост у свом дворишту
Ако желите да направите сопствено компостиште, стручњаци препоручују неколико основних правила:
- Изаберите сеновито место са добром дренажом и поставите компостну канту, гомилу или металну цедиљку попут ове.
- Комбинујте "зелене" материјале богате азотом, попут остатака воћа и поврћа, талога кафе и свеже покошене траве.
- Додајте и "браон" материјале богате угљеником, као што су суво лишће, слама, картон, ситне гранчице и новински папир.
- Повремено промешајте садржај како би до компоста допирао кисеоник и одржавајте умерену влажност – требало би да буде влажан попут исцеђене сунђерасте крпе.
После неколико месеци компост ће постати таман, растресит и имаће мирис свеже земље. Тада може да се користи за обогаћивање земљишта у башти или саксијама.
Зашто се компостирање исплати
Компостирање није корисно само за биљке већ и за животну средину. На овај начин смањује се количина органског отпада који завршава на депонијама, а истовремено настаје природно ђубриво које побољшава структуру земљишта, задржава влагу и смањује потребу за хемијским препаратима.
Шта је најбоље убацивати у компост
Најбољи "зелени" материјали:
- остаци воћа и поврћа
- талог кафе и папирни филтери
- листови чаја
- свеже покошена трава
- остаци биљака из баште
- уситњене љуске јаја
Најбољи "браон" материјали:
- суво лишће
- слама
- ситне гранчице
- уситњен картон
- црно-бели новински папир
- папирни убруси и картонске ролне од тоалет папира
- пиљевина и дрвена сечка у мањим количинама.
БОНУС ВИДЕО:
