Када почиње јесен 2026? Многи греше око датума

Први дан јесени обично је 22. или 23. септембар, а откуд ова заблуда за 21. септембар говори нам Бранко Симоновић, популаризатор астрономије из Астрономског друштва "Руђер Бошковић".

- Ствар није тривијална, нити искључива, навика постоји да се јесен гледа на астрономски начин - каже Бранко Симоновић.

Фото: Zoonar/Mustafa Almir Mahmoud, Zoonar GmbH / Alamy / Profimedia

Инерција у народу настаје јер не разликујемо различите приступе - постоје класични, геометрија неба, соларно - оријентисани, климатолошки тј. метеоролошки и сви су мотивисани различитим разлозима како се гледа на сама годишња доба.

• Астрономски начин: Ово је једини апсолутни, математички приступ. Јесен не посматра као цео дан, већ као тачну секунду у којој центар Сунчевог диска пресеца небески екватор и прелази са северне на јужну небеску хемисферу. Због прецесије (климања Земљине осе), утицаја гравитације Месеца и кретања по елипси, овај тренутак не пада увек у исто време, па јесен астрономски варира између 22. и 23. септембра (изузетно 21. или 24.).
• Класични приступ: Ово је начин на који људска цивилизација вековима практично рачуна време. Заснован је на концепту еквиноција (равнодневнице) — визији дана у ком обданица и ноћ трају подједнако, по 12 сати. Ипак, због оптичке варке (наша атмосфера прелама светлост и "подиже" лик Сунца изнад хоризонта), на сам дан геометријског почетка јесени дан траје око 8 минута дуже од ноћи. Право изједначење дана и ноћи дешава се тек 2-3 дана касније.
• Соларно-оријентисани приступ: Заступљен у древним келтским, кинеским и староевропским традицијама, овај модел не посматра равнодневницу као почетак, већ као средину годишњег доба. Разлог за то је количина сунчеве светлости, пошто обданица почиње уочљиво да крати још у августу, по овом систему јесен почиње почетком августа, док је јесења равнодневница у септембру њен сам врхунац.
• Климатолошки приступ: Ово је чисто практичан, инжењерски модел креиран ради лакшег праћења статистике, временских непогода и климатских промена. Метеоролози не чекају звезде ни геометрију неба, већ годину деле на четири једнака блока од по три цела месеца. По овом принципу, јесен увек фиксно почиње 1. септембра и траје до 30. новембра.

Три сумрака током јесени

По општем приказу прегледа јесени Бранка Симоновића разликујемо три сумрака. Прво што наступа од заласка до тренутка када Сунце досегне 6 степени испод хоризонта. Тада светлост неба више није довољна за обављање послова напољу, па се тада пали улична расвета, то је грађански сумрак.

После њега, до висине од -12 степени наступа наутички сумрак. Тада се на пучини виде звезде неопходне за навигацију, а свакако се до његовог краја појаве најсјајније звезде на небу. На крају, долази астрономски сумрак, који престаје када је Сунце већ на далеких 18 степени испод хоризонта! На његовом почетку престаје значајан утицај Сунчеве светлости на небо, и може се почети са астрономским радом. Иза тога наступа мркла ноћ.

Зашто баш "21." у веровању народа

Корен ове заблуде лежи у историји календара и усађеној потреби људи за симетријом, иако нас астрономија демантује.

Јесења равнодневица представља кључни астрономски тренутак када Сунце на свом путу пресеца небески екватор и прелази са северне на јужну хемисферу. То је преломна тачка године у којој дан и ноћ трају подједнако, након чега тама преузима примат и ноћи постају дуже од дана.

Културолошки гледано, равнодневице су вековима имале огроман значај. Међутим, када су се у прошлости успостављали званични календари и школи програми, датум 21. у месецу је усвојен као "универзални" шаблон ради лакшег памћења. У колективну свест народа тако се усадило правило да сва годишња доба почињу 21. у месецу, па самим тим и јесен 21. септембра.

Ипак, реалност на небу је другачија: због специфичног кретања Земље и римског наслеђа у календару, не постоји никакво правило да јесен увек "стиже" 21. септембра, чешће долази 22. или 23. септембра.

Зашто јесен "касни" у односу на друга годишња доба?

"Пре свега реч је о незгоди у календару, Римљани су тако додавали ствари у самом календару. Када бисмо имали грађански календар који није оптерећен римским, ствари би стајале веома другачије. Земља се креће по елипси и трајање није исто тј. не трају сва годишња доба исти период" каже Бранко.

Пролеће и лето на северној хемисфери увек трају дуже (око 93 дана) од јесени и зиме (око 89–91 дан) због кретања Земље по елипси. Зато лето испраћамо после више од 93 дана уживања у сунцу, док јесен траје кратко пре него што уступи место зими.

Земљина путања око Сунца није савршен круг, већ се креће по елипси и трајање годишњих доба апсолутно није исто. Током нашег (северног) лета, Земља је најдаље од Сунца и креће се најспорије. Због те "споре вожње", пролеће и лето код нас трају дуже него јесен и зима. Пошто лето траје дуже, оно "погура" почетак јесени дубље у септембар. Док је на јужној полулопти све тотално обрнуто!

Годишња доба се из тог разлога не поклапају, то је стање ствари на северној, скроз је супротно на јужној.

Земљина оса се благо "клима" попут чигре (прецесија), па се тачне тачке равнодневнице полако померају кроз миленијуме. Зато имамо тренд да пролеће све чешће стиже 20. па и 19. марта, док јесен осцилира између 22. и 23. септембра.

Када ове године долази јесен

Након нешто више од три месеца летњих врућина и сунчаних дана, у среду, 23. септембра у 2 часа и 5 минута ујутру, званично испраћамо лето и дочекујемо јесен. Ова астрономска јесен трајаће отприлике 90 дана, све до 21. децембра. Занимљиво је да у истом том тренутку, док ми на северној полулопти вадимо топлију одећу, на јужној Земљиној полулопти заправо почиње пролеће. Са друге стране, метеоролошка јесен почела је већ 1. септембра и трајаће до 30. новембра.

Како наводи Бранко Симоновић у својој најави јесени за 2026. годину, дан када јесен стиже познат је као равнодневица или "јесењи еквинокциј", што значи једанконоћје. Сам назив нам говори да би тог дана обданица и ноћ требало да трају потпуно једнако, по 12 сати. Међутим, у стварности се дешава једна фасцинантна природна чаролија. Да наша планета нема атмосферу, дан и ноћ би заиста трајали у минут једнако.

Земљина атмосфера делује попут огромног оптичког сочива које савија и прелама сунчеве зраке. Тај ефекат привидно уздиже лик Сунца изнад хоризонта, па нам делује да оно ујутру изађе мало раније, а увече зађе мало касније него што се то у свемиру заиста догађа.

Због ове оптичке варке, на сам дан доласка јесени дан ће трајати чак 8 минута дуже од ноћи, а она права, практична равнодневица догодиће се тек два дана касније, 25. септембра.

(Блиц)

БОНУС ВИДЕО