Kada počinje jesen 2026? Mnogi greše oko datuma

Prvi dan jeseni obično je 22. ili 23. septembar, a otkud ova zabluda za 21. septembar govori nam Branko Simonović, popularizator astronomije iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković".

- Stvar nije trivijalna, niti isključiva, navika postoji da se jesen gleda na astronomski način - kaže Branko Simonović.

Foto: Zoonar/Mustafa Almir Mahmoud, Zoonar GmbH / Alamy / Profimedia

Inercija u narodu nastaje jer ne razlikujemo različite pristupe - postoje klasični, geometrija neba, solarno - orijentisani, klimatološki tj. meteorološki i svi su motivisani različitim razlozima kako se gleda na sama godišnja doba.

• Astronomski način: Ovo je jedini apsolutni, matematički pristup. Jesen ne posmatra kao ceo dan, već kao tačnu sekundu u kojoj centar Sunčevog diska preseca nebeski ekvator i prelazi sa severne na južnu nebesku hemisferu. Zbog precesije (klimanja Zemljine ose), uticaja gravitacije Meseca i kretanja po elipsi, ovaj trenutak ne pada uvek u isto vreme, pa jesen astronomski varira između 22. i 23. septembra (izuzetno 21. ili 24.).
• Klasični pristup: Ovo je način na koji ljudska civilizacija vekovima praktično računa vreme. Zasnovan je na konceptu ekvinocija (ravnodnevnice) — viziji dana u kom obdanica i noć traju podjednako, po 12 sati. Ipak, zbog optičke varke (naša atmosfera prelama svetlost i "podiže" lik Sunca iznad horizonta), na sam dan geometrijskog početka jeseni dan traje oko 8 minuta duže od noći. Pravo izjednačenje dana i noći dešava se tek 2-3 dana kasnije.
• Solarno-orijentisani pristup: Zastupljen u drevnim keltskim, kineskim i staroevropskim tradicijama, ovaj model ne posmatra ravnodnevnicu kao početak, već kao sredinu godišnjeg doba. Razlog za to je količina sunčeve svetlosti, pošto obdanica počinje uočljivo da krati još u avgustu, po ovom sistemu jesen počinje početkom avgusta, dok je jesenja ravnodnevnica u septembru njen sam vrhunac.
• Klimatološki pristup: Ovo je čisto praktičan, inženjerski model kreiran radi lakšeg praćenja statistike, vremenskih nepogoda i klimatskih promena. Meteorolozi ne čekaju zvezde ni geometriju neba, već godinu dele na četiri jednaka bloka od po tri cela meseca. Po ovom principu, jesen uvek fiksno počinje 1. septembra i traje do 30. novembra.

Tri sumraka tokom jeseni

Po opštem prikazu pregleda jeseni Branka Simonovića razlikujemo tri sumraka. Prvo što nastupa od zalaska do trenutka kada Sunce dosegne 6 stepeni ispod horizonta. Tada svetlost neba više nije dovoljna za obavljanje poslova napolju, pa se tada pali ulična rasveta, to je građanski sumrak.

Posle njega, do visine od -12 stepeni nastupa nautički sumrak. Tada se na pučini vide zvezde neophodne za navigaciju, a svakako se do njegovog kraja pojave najsjajnije zvezde na nebu. Na kraju, dolazi astronomski sumrak, koji prestaje kada je Sunce već na dalekih 18 stepeni ispod horizonta! Na njegovom početku prestaje značajan uticaj Sunčeve svetlosti na nebo, i može se početi sa astronomskim radom. Iza toga nastupa mrkla noć.

Zašto baš "21." u verovanju naroda

Koren ove zablude leži u istoriji kalendara i usađenoj potrebi ljudi za simetrijom, iako nas astronomija demantuje.

Jesenja ravnodnevica predstavlja ključni astronomski trenutak kada Sunce na svom putu preseca nebeski ekvator i prelazi sa severne na južnu hemisferu. To je prelomna tačka godine u kojoj dan i noć traju podjednako, nakon čega tama preuzima primat i noći postaju duže od dana.

Kulturološki gledano, ravnodnevice su vekovima imale ogroman značaj. Međutim, kada su se u prošlosti uspostavljali zvanični kalendari i školi programi, datum 21. u mesecu je usvojen kao "univerzalni" šablon radi lakšeg pamćenja. U kolektivnu svest naroda tako se usadilo pravilo da sva godišnja doba počinju 21. u mesecu, pa samim tim i jesen 21. septembra.

Ipak, realnost na nebu je drugačija: zbog specifičnog kretanja Zemlje i rimskog nasleđa u kalendaru, ne postoji nikakvo pravilo da jesen uvek "stiže" 21. septembra, češće dolazi 22. ili 23. septembra.

Zašto jesen "kasni" u odnosu na druga godišnja doba?

"Pre svega reč je o nezgodi u kalendaru, Rimljani su tako dodavali stvari u samom kalendaru. Kada bismo imali građanski kalendar koji nije opterećen rimskim, stvari bi stajale veoma drugačije. Zemlja se kreće po elipsi i trajanje nije isto tj. ne traju sva godišnja doba isti period" kaže Branko.

Proleće i leto na severnoj hemisferi uvek traju duže (oko 93 dana) od jeseni i zime (oko 89–91 dan) zbog kretanja Zemlje po elipsi. Zato leto ispraćamo posle više od 93 dana uživanja u suncu, dok jesen traje kratko pre nego što ustupi mesto zimi.

Zemljina putanja oko Sunca nije savršen krug, već se kreće po elipsi i trajanje godišnjih doba apsolutno nije isto. Tokom našeg (severnog) leta, Zemlja je najdalje od Sunca i kreće se najsporije. Zbog te "spore vožnje", proleće i leto kod nas traju duže nego jesen i zima. Pošto leto traje duže, ono "pogura" početak jeseni dublje u septembar. Dok je na južnoj polulopti sve totalno obrnuto!

Godišnja doba se iz tog razloga ne poklapaju, to je stanje stvari na severnoj, skroz je suprotno na južnoj.

Zemljina osa se blago "klima" poput čigre (precesija), pa se tačne tačke ravnodnevnice polako pomeraju kroz milenijume. Zato imamo trend da proleće sve češće stiže 20. pa i 19. marta, dok jesen oscilira između 22. i 23. septembra.

Kada ove godine dolazi jesen

Nakon nešto više od tri meseca letnjih vrućina i sunčanih dana, u sredu, 23. septembra u 2 časa i 5 minuta ujutru, zvanično ispraćamo leto i dočekujemo jesen. Ova astronomska jesen trajaće otprilike 90 dana, sve do 21. decembra. Zanimljivo je da u istom tom trenutku, dok mi na severnoj polulopti vadimo topliju odeću, na južnoj Zemljinoj polulopti zapravo počinje proleće. Sa druge strane, meteorološka jesen počela je već 1. septembra i trajaće do 30. novembra.

Kako navodi Branko Simonović u svojoj najavi jeseni za 2026. godinu, dan kada jesen stiže poznat je kao ravnodnevica ili "jesenji ekvinokcij", što znači jedankonoćje. Sam naziv nam govori da bi tog dana obdanica i noć trebalo da traju potpuno jednako, po 12 sati. Međutim, u stvarnosti se dešava jedna fascinantna prirodna čarolija. Da naša planeta nema atmosferu, dan i noć bi zaista trajali u minut jednako.

Zemljina atmosfera deluje poput ogromnog optičkog sočiva koje savija i prelama sunčeve zrake. Taj efekat prividno uzdiže lik Sunca iznad horizonta, pa nam deluje da ono ujutru izađe malo ranije, a uveče zađe malo kasnije nego što se to u svemiru zaista događa.

Zbog ove optičke varke, na sam dan dolaska jeseni dan će trajati čak 8 minuta duže od noći, a ona prava, praktična ravnodnevica dogodiće se tek dva dana kasnije, 25. septembra.

(Blic)

BONUS VIDEO