Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Израз "амерички сан" скован је 1930-их и често се поистовећује са породицама из предграђа, сигурним пословима и одморима на плажи. Нова Галупова анкета показала је да 69 посто Американаца и даље сматра да може да оствари тај идеал - што је велика бројка, али и пад од четири посто у односу на 2024. годину.
Емили Мицнер из Милкеновог Центра додала је да се појам "америчког сна" често погрешно своди на уско дефинисан појам попут власништва над домом или друштвеног напретка, док већина испитаника, кад им се постави отворено питање, то заправо повезује са слободом и правима појединца.
Питер Лоџ, директор Школе за медије и јавне послове на Универзитету Џорџ Вашингтон, оцењује да је амерички сан одувек био помало неухватљив појам те да је занимљиво колико се испитаника ипак слаже око његових ширих обриса - да 'сан' није предмет попут куће или енормног богатства, него идеја попут слободе.
Фото: titoOnz/Alamy/Profimedia
Лоџ је поручио да анкета показује како је пут до 'сна' оштећен, али поправљив и да Американци желе само поштену прилику за његово остварење, чак и кад сматрају да је систем намештен како би га само ретки реализовали.
Подаци показују и да 58 посто Американаца 'сан' описује као "недовршен", што је став који у сличним постоцима деле републиканци, демократе и независни бирачи, што га чини једним од ретких питања која премошћују страначке поделе у поларизиваној политичкој клими.
Прочитајте још
Недосањан сан
Иза пада поверења стоји дугорочан економски тренд који је документовао економиста Реј Чети са Универзитета Харвард.
Према његовом истраживању спроведеном у склопу пројекта "Спознаје могућности", удео деце чија су примања у старости од 30 година реално већа од примања њихових родитеља пао је са око 90 посто за генерацију рођену 1940. на свега 50 посто за генерацију рођену 1984., што значи да је за млађе генерације Американаца изглед да финансијски надмаше родитеље постао готово немогућа мисија.
Чети је тај налаз описао као урушавање једне од темељних одредница америчког сна, према којој деца треба да имају виши животни стандард од својих родитеља.
Фото: Профимедиа
Историјски тренд потврђује и дугорочно праћење јавног мнијења: док је 1998. чак 81 посто Американаца сматрало да постоји "обиље прилика за напредовање", тај је удео до 2019. пао на око 70 посто, а према истраживању Пју Рисрч Центера из 2024., тек 53 посто Американаца верује да је 'сан' и даље могућ.
Анкета из 2026. открива и изражену доходовну поделу у перцепцији 'сна'. Ранија Галупова мерења показала су да сан остваривим сматра 80 посто испитаника из домаћинстава са приходима од 100.000 долара и више, насупрот 61 посто оних из домаћинстава са приходима испод 40.000 долара.
Отпорна идеја
Генерацијски јаз посебно је изражен код најмлађих Американаца. Према анкети ЦНБЦ-ја и СурвиМанкија, 42 посто припадника генерације З сматра да сан није доступан свима, већ тек неколицини.
Линдзи Полак, ауторка и предавачица чија се истраживања баве међугенерацијским односима на радном месту, упозорава да људи који желе "живот какав су имали њихови родитељи" то данас више не могу увек да постигну, но додаје да Американци и даље виде прилику - не нужно у једном послу или једној комппанији за цео живот, него у способности да остану прилагодљиви и пронађу оно што им је смислено у каријери.
Поједини економисти упозоравају да би генерација З могла да постане прва у новијој америчкој историји код које би већина могла да остане без икакве могућности да оствари неку варијанту америчког сна, суочена са комбинацијом нестабилног тржишта рада, аутоматизације, вештачке интелигенције и последица пандемије.
Лична сведочанства из целе земље одражавају ту подељеност између разочарања и упорности.
"Морам да радим 75 сати недељно да бих преживео"
Власник бара из Пенсилваније Џериал Јанг описује да данас треба радити 65 до 75 сати недељно само да би се преживело, за разлику од 1980-их и 1990-их, кад то није био случај.
"Ја амерички сан дефинишем кроз напоран рад", изјавио је за АФП 60-годишњи продавац воћа Рејналдо Гутиерез Иглесиас, који је рођен на Куби, а у Мајамију живи већ 15 година. "Ова земља нуди велике прилике. Пружа пут до остварења онога што желите. Но, амерички сан се остварује мало по мало", казао је. "Било је тренутака када сам радио два или три посла. Морао сам да издржавам целу породицу, но и даље му тежим".
Васпитачица Кариса Тавасоли из Атланте, с друге стране, сматра да упркос манама система и даље живи тај сан захваљујући сигурности и слободама које јој Сједињене Државе пружају.
Иако поверење у доступност сна слаби, истраживачи поручују да сама идеја остаје врло отпорна - Американци се, упркос дубокој страначкој подели око готово свега другог, и даље слажу да је вредно за њу се борити.
БОНУС ВИДЕО:
