Одбојкашица Маја Огњеновић поново ће заиграти за национални тим на Европском првенству у августу. Она се развела од Даче Икодиновића у септембру прошле године, а сада је у великом интервјуу за "Hello" проговорила о приватном животу и каријери.
Док се у јавности годинама уназад расправља о њеном одласку и повратку у репрезентацију, овога пута нема места неизвесности. Говорећи о својим ранијим одлукама да заврши репрезентативну каријеру, Маја кроз осмех признаје:
Фото: АТА имагес/Ивица Веселинов
- Чини ми се да сам досадна и сама себи. Имала сам пар момената кад сам се опраштала с репрезентацијом, што би рекли "ничим неизазвано". Први опроштај сам најавила 2016, после Рија, па следеће године нисам играла, али сам се 2018. вратила. На Светском првенству сам мислила да је доста, а онда сам играла и у Токију, после ког сам поново рекла – крај. Никад то нисам радила званично и театрално, већ сама за себе, али питање је да ли то може да буде тако кад је укључена јавност.
Тајна врхунске форме у четрдесетим: Дисциплина као једини рецепт
Мало је спортисткиња њене генерације које у овим годинама могу да се похвале формом у каквој она тренутно игра. На питање како успева да одржи тако висок ниво игре, славна одбојкашица истиче рад на себи и унутрашње задовољство:
Фото: Н. Параушић
- Мислим да је на једној страни непрекидан рад на себи, а на другој моја жеља да будем у самом врху и топ-форми. У овим мојим годинама то није нимало лако. Далеко од тога да желим да сама себе хвалим, али истина је да нема много спортисткиња моје генерације које могу да се похвале формом у којој ја играм. Мислим да је пресудан осећај који долази изнутра и задовољство које ми причињава играње одбојке.
"Дисциплина ми је помогла да будем ту где сам"
Ипак, одржавање оваквог ритма захтева огромна одрицања. Маја признаје да је свесна колико је њена стриктност умара, али истиче да јој је управо то донело успех:
- Врло често, али то је у мом случају једини рецепт. Дисциплина ми је помогла да будем ту где сам.
Живот у Фиренци и промена дугорочних планова
Маја тренутно живи у Италији, у Фиренци, и успева да се прилагоди њиховом лагоднијем начину живота након стресног периода у Истанбулу:
Фото: Н. Параушић
- Још мало па ће бити моја четврта година у тој земљи. Много је ствари које ми се допадају, али кад живите у некој средини, примећујете и оно што вам се мање свиђа. Увек сам настојала да памтим само лепе ствари. Италијани имају лежеран животни стил, чини ми се без много брига и тензија, лепо су обучени, квалитетно једу… Имам утисак да је код њих хедонизам јако изражен, што ми, наравно, одговара. Мој посао на моменте може да буде стресан, али ако га поредимо с било којим другим, веома је леп, што не значи лак. Ваљда је, на крају каријере, био прави тренутак да дођем у Италију и живим мало лагоднијим животом него, рецимо, у Истанбулу. Мада сам тај град обожавала, било је хаотично и доста тензије у сваком смислу.
Она не крије своју емотивну страну и верује да су је и лепи и тешки тренуци у животу обликовали у јачу особу:
- И једно и друго. Емотиван сам тип, па и лепо и ружно оставља трага, али било би глупо да ме све те ситуације, што приватне, што пословне, нису ојачале.