Породица је за Вању Грбића светиња. Прослављени одбојкаш са супругом Саром Грбић има четворо деце, три ћерке и сина. Лепа каратисткиња и он упознали су се када је он имао 31, а она 21 годину и љубав је одмах планула.
- Присуствовао сам свим порођајима моје жене. Богу хвала, сви су прошли на исти начин. Ја то доживљавам тако да сам са својом супругом у тренутку када се дешава нешто најлепше што треба да се деси и тај тренутак нас још више зближи. И њој је значило. Породица је сав мој свет.
Ово је моје богатство. Жене одлучују колико ће деце имати. Све што сам постигао је нула у односу на породицу. То је тако. Шта остане иза човека - његова дела и деца. Оно чему их научите и коју поруку носе. То је то. Бескрајно су драга и добра деца. Морам да будем правичан као отац. Они ипак одрастају у Београду и супруга и ја водимо рачуна да их упутимо. Они су супер, добри су у школи, активни су у кампу који водим - рекао је Грбић коме породичну срећу кваре одласци оних које је волео.
- Одмаралиште "Тиса" код жабаљског моста. Кума Драгана са Даницом у друштву мог оца Милоша, упокојеног 2008. године и стрица Слободана, упокојеног 2003. године.
Време иде, меље, не чека никога. Што рече Глоговац "Време је највећи непријатељ, узеће вам све, а на крају и вас"... Погледам слику и сетим се свега што сам проживео са њима.
Цените време са најдражима. То ће једном нестати као и ова слика, подсетиће вас на тренутке и време проведено са њима. Печалбарски посао одвео ме на све континенте.
По повратку гледао сам људе, мени најдраже, како ми на очи старе, остављао их млађе, налазио старије. И... неке сам, остављајући их... последњи пут, а да то нисам знао, и видео... И кад сам завршио надметање са самим собом по разним угловима света, вратио сам се да нађем оне којих више нема.
- У окружење које више не познајем. Међу неке нове клинце који су сад заузели места на којима су седели људи које сам знао и оставио некоћ давно. И не знам где сам... Туга... вратиш се у свој Клек и загрлиш тугу... Цените време са најдражима... док још имате са ким... - написао је Владимир Грбић.