Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Овај пројекат настао је из финансијске нужде, пошто није имао довољно новца за набавку класичног грађевинског материјала. Истовремено, привукао је пажњу као пример поновне употребе отпада и алтернативног приступа градњи.
Некадашњи грађевински радник одлучио је да уместо традиционалне опеке искористи амбалажу за дуготрајно млеко, од које је направио зидове мањег двособног објекта у северном делу Сорокабе, у бразилској савезној држави Сао Пауло.
Према наводима локалних медија, на ову идеју дошао је када је схватио да нема довољно новца за куповину стандардног грађевинског материјала. Картонску амбалажу је прикупљао, слагао и обрађивао тако да постане саставни део конструкције, уз употребу малтера и додатне заштите.
Посебну пажњу јавности пројекат је привукао након што га је прегледао инжењер, који је проценио да би објекат, уз правилно одржавање и одговарајућу заштиту од влаге и оштећења, могао да траје и до 100 година.
Ипак, стручњаци упозоравају да оваква решења не могу аутоматски да замене класичне методе градње. Дуготрајност објекта зависи од начина изградње, квалитета темеља, заштите од воде, завршних радова, као и редовног одржавања.
Прочитајте још
Картони за млеко нису израђени искључиво од папира. Њихову структуру чине слојеви картона, пластике и алуминијума, који штите садржај од влаге, светлости и других спољашњих утицаја. Управо та комбинација материјала обезбеђује им одређену чврстоћу и отпорност када су неоштећени.
Стручњаци наводе да је важно разликовати зид који има функцију преграде од зида који носи конструкционо оптерећење. Материјал попут картонске амбалаже може бити део иновативног грађевинског решења, али његова примена захтева пажљиво пројектовање и стручну процену пре евентуалне шире употребе.
Овај пример из Бразила показује да рециклирани материјали могу добити потпуно нову намену, али истовремено отвара питање докле овакве иновације могу да иду у савременој градњи, а да притом не угрозе безбедност и дуготрајност објеката.
БОНУС ВИДЕО:
