Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Ивана Михић се присетила једног од најтежих, али уједно и најважнијих периода у својој богатој каријери, када се као храбра двадесетпетогодишња девојка упустила у ризичне продуцентске воде.
У време незапамћене економске кризе, када су државне продуцентске куће масовно пропадале једна за другом, Ивана је са још десетак својих колега основала приватну независну продукцију. Тим потезом су дословно спасили домаћу кинематографију од потпуне пропасти, али је цена тог успеха била превелика, а посао продуцента морала је да учи буквално "у ходу". Борба за опстанак сваког филма била је непредвидива, исцрпљујућа и пуна стреса.
Глумица је у то време путовала уздуж и попреко по целој Србији у потрази за спонзорима, сусрећући се са суровом и мрачном реалношћу деведесетих година, фабрике су се масовно затварале преко ноћи, а несрећни радници су завршавали на минималцима. Често би се десила бизарна ситуација да Ивана у понедељак закаже састанак у некој великој фирми, а да то предузеће већ сутрадан ујутру званично падне под стечај.
Прочитајте још
Фото: Јутјуб принтскрин/РТС ТВ серије
Оно што посебно шокира јавност из данашње перспективе јесу невероватни и сулуди начини на које су се српски филмови тада финансирали. Директори фирми који су желели да помогу културу давали су оно што су имали у магацинима, па је уместо новца глумица редовно добијала робу.
Ивана је за медије открила невероватне детаље и јавно испричала како је то тада изгледало.
- Дешавало се да добијем тону чипса, десет машина за веш, па да ја то продам и тај новац употребим за, на пример, хонораре људима - испричала је глумица једном приликом.
- Фабрике су се затварале, а људи губили посао или живели на минималцима. Често ми се дешавало да у понедељак закажем састанак у фирми, а да она већ сутрадан падне под стечај. Посао продуцента сам као двадесетпетогодишња девојка учила у ходу - рекла је Михићева давно у једној емисији, те је додала:
ФОТО: Јутјуб принтскрин/Leontina Vukomanovic
- Готово сви којима сам се обраћала пружали су ми руку и давали део онога што су могли. Дешавало се да добијем тону чипса, десет машина за веш па да ја то продам и тај новац употребим за, на пример, хонораре људима. Инфлација је била страшна те се често ујутру скупљени новац увече истопио. Било је много тешко, па ипак смо успели да снимимо филмове који су у свету освајали прве награде.
(Информер)
БОНУС ВИДЕО:
