Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Ivana Mihić se prisetila jednog od najtežih, ali ujedno i najvažnijih perioda u svojoj bogatoj karijeri, kada se kao hrabra dvadesetpetogodišnja devojka upustila u rizične producentske vode.
U vreme nezapamćene ekonomske krize, kada su državne producentske kuće masovno propadale jedna za drugom, Ivana je sa još desetak svojih kolega osnovala privatnu nezavisnu produkciju. Tim potezom su doslovno spasili domaću kinematografiju od potpune propasti, ali je cena tog uspeha bila prevelika, a posao producenta morala je da uči bukvalno "u hodu". Borba za opstanak svakog filma bila je nepredvidiva, iscrpljujuća i puna stresa.
Glumica je u to vreme putovala uzduž i popreko po celoj Srbiji u potrazi za sponzorima, susrećući se sa surovom i mračnom realnošću devedesetih godina, fabrike su se masovno zatvarale preko noći, a nesrećni radnici su završavali na minimalcima. Često bi se desila bizarna situacija da Ivana u ponedeljak zakaže sastanak u nekoj velikoj firmi, a da to preduzeće već sutradan ujutru zvanično padne pod stečaj.
Pročitajte još
Foto: Jutjub printskrin/RTS TV serije
Ono što posebno šokira javnost iz današnje perspektive jesu neverovatni i suludi načini na koje su se srpski filmovi tada finansirali. Direktori firmi koji su želeli da pomogu kulturu davali su ono što su imali u magacinima, pa je umesto novca glumica redovno dobijala robu.
Ivana je za medije otkrila neverovatne detalje i javno ispričala kako je to tada izgledalo.
- Dešavalo se da dobijem tonu čipsa, deset mašina za veš, pa da ja to prodam i taj novac upotrebim za, na primer, honorare ljudima - ispričala je glumica jednom prilikom.
- Fabrike su se zatvarale, a ljudi gubili posao ili živeli na minimalcima. Često mi se dešavalo da u ponedeljak zakažem sastanak u firmi, a da ona već sutradan padne pod stečaj. Posao producenta sam kao dvadesetpetogodišnja devojka učila u hodu - rekla je Mihićeva davno u jednoj emisiji, te je dodala:
FOTO: Jutjub printskrin/Leontina Vukomanovic
- Gotovo svi kojima sam se obraćala pružali su mi ruku i davali deo onoga što su mogli. Dešavalo se da dobijem tonu čipsa, deset mašina za veš pa da ja to prodam i taj novac upotrebim za, na primer, honorare ljudima. Inflacija je bila strašna te se često ujutru skupljeni novac uveče istopio. Bilo je mnogo teško, pa ipak smo uspeli da snimimo filmove koji su u svetu osvajali prve nagrade.
(Informer)
BONUS VIDEO:
