Налог, о којем је први известио Channel 13 News, наставак је низа директива о скромности издатих последњих година. У писму рабини наводе да су се недавно договорили о оснивању организације с циљем да „помогне у решавању питања чедности и светости у нашем граду”.

Појаснили су да су чланови те организације поставили знакове који упућују јавност на одржавање родне одвојености у поменутим улицама.

У писму се такође хвали градоначелник Бнеи Брака Ханох Зеиберт због предузимања корака по том питању, уз напомену да је општина преузела на себе „уређење подручја око дворана за свечаности, решавање питања чедности и проширење тротоара”.

На крају су позвали јавност да се придржава упутстава те подстакли просветне раднике и друге утицајне особе да о томе говоре ученицима. Градски одборник Јаков Видер истакао је да ово није први пут да градска управа издаје директиве повезане са чедношћу.

Низ спорних одлука

Устврдио је да су многе одлуке током година биле вођене бригом о скромности, а не стварним проблемима. На његовом списку нашло се одбијање успостављања градске линије за помоћ путем Вацапа, као и оснивања државних ултраортодоксних школа које, за разлику од приватних, подучавају темељни курикулум.

Међу одлукама су и наредба продавницама да се затворе у 22 часа, а аутоматима у 23 часа, укидање јавног аутобуског превоза до плаже у Тел Авиву на којој су полови одвојени, забрана оглашавања на дигиталним екранима у продавницама те спречавање отварања теретане. Теретана је изграђена пре две године, али још увек није добила дозволу за рад.

 

 

На интернет страницама града наводи се да су сви културни догађаји у Бнеи Браку под надзором локалних патрола за чедност. У првом одговору на упит Хаареца, из општине су поручили да је „писмо општинских рабина врло јасно и говори само за себе.

Град се ограђује након критика

Становници града, навикли да слушају и покоравају се великим израелским рабинима, поштоваће њихов захтев. Међутим, након што су медијски написи о новој директиви изазвали критике, град је послао нови одговор. У њему се тврди да је „позив на сегрегацију у близини дворана за свечаности иницијатива општинских рабина и да је упућен директно јавности”.

Из града су додали да су помогли само проширењем и развојем инфраструктуре на том подручју због гужви те да родна сегрегација „није ни наредба ни званична политика градске управе”. Питање родне сегрегације у ултраортодоксним градовима, а посебно постављање таквих знакова, последњих година је више пута било предмет судских расправа.

Врховни суд је 2021. године наложио тадашњем државном тужиоцу Авихаију Менделблиту да предузме кораке за уклањање знакова скромности које су поставиле ултраортодоксне групе у граду Беит Шемешу. Налог је уследио након што општина и локална полиција пет година нису успевале да спроведу судску одлуку о том питању.

Правна битка против сегрегације

- Јавни простор у граду и даље не гарантује личну безбедност и осећај једнакости свим становницима, и мушкарцима и женама, који се крећу његовим улицама - написао је у пресуди судија Ханан Мелцер. Наложио је Менделблиту да у року од 90 дана изради нову националну политику спровођења те да унутар наредних 30 дана спроведе конкретне мере у Беит Шемешу, уз претњу додатним казнама граду.

Судски поступци у Беит Шемешу започели су пет година раније, 2016. године, када је Окружни суд у Јерусалиму наредио општини да уклони знакове који су захтевали родну сегрегацију на тротоарима и давали упутства о одевању жена. Петицију против знакова поднела је група становница, која је укључивала и религиозне и секуларне жене, уз помоћ Израелског центра за верску акцију.

Године 2017, пошто град није уклонио знакове, окружни суд га је казнио због непоштовања суда. Жалба града Врховном суду је одбијена, а суд му је наложио уклањање знакова у року од две недеље. Уследили су и други правни поступци у којима су судови непрестано налагали уклањање знакова, али је општина имала потешкоћа са спровођењем тих одлука.

Хаарец

БОНУС ВИДЕО: