Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Nalog, o kojem je prvi izvestio Channel 13 News, nastavak je niza direktiva o skromnosti izdatih poslednjih godina. U pismu rabini navode da su se nedavno dogovorili o osnivanju organizacije s ciljem da „pomogne u rešavanju pitanja čednosti i svetosti u našem gradu”.
Pojasnili su da su članovi te organizacije postavili znakove koji upućuju javnost na održavanje rodne odvojenosti u pomenutim ulicama.
U pismu se takođe hvali gradonačelnik Bnei Braka Hanoh Zeibert zbog preduzimanja koraka po tom pitanju, uz napomenu da je opština preuzela na sebe „uređenje područja oko dvorana za svečanosti, rešavanje pitanja čednosti i proširenje trotoara”.
Na kraju su pozvali javnost da se pridržava uputstava te podstakli prosvetne radnike i druge uticajne osobe da o tome govore učenicima. Gradski odbornik Jakov Vider istakao je da ovo nije prvi put da gradska uprava izdaje direktive povezane sa čednošću.
Niz spornih odluka
Ustvrdio je da su mnoge odluke tokom godina bile vođene brigom o skromnosti, a ne stvarnim problemima. Na njegovom spisku našlo se odbijanje uspostavljanja gradske linije za pomoć putem Vacapa, kao i osnivanja državnih ultraortodoksnih škola koje, za razliku od privatnih, podučavaju temeljni kurikulum.
Pročitajte još
Među odlukama su i naredba prodavnicama da se zatvore u 22 časa, a automatima u 23 časa, ukidanje javnog autobuskog prevoza do plaže u Tel Avivu na kojoj su polovi odvojeni, zabrana oglašavanja na digitalnim ekranima u prodavnicama te sprečavanje otvaranja teretane. Teretana je izgrađena pre dve godine, ali još uvek nije dobila dozvolu za rad.
Na internet stranicama grada navodi se da su svi kulturni događaji u Bnei Braku pod nadzorom lokalnih patrola za čednost. U prvom odgovoru na upit Haareca, iz opštine su poručili da je „pismo opštinskih rabina vrlo jasno i govori samo za sebe.
Grad se ograđuje nakon kritika
Stanovnici grada, navikli da slušaju i pokoravaju se velikim izraelskim rabinima, poštovaće njihov zahtev. Međutim, nakon što su medijski napisi o novoj direktivi izazvali kritike, grad je poslao novi odgovor. U njemu se tvrdi da je „poziv na segregaciju u blizini dvorana za svečanosti inicijativa opštinskih rabina i da je upućen direktno javnosti”.
Iz grada su dodali da su pomogli samo proširenjem i razvojem infrastrukture na tom području zbog gužvi te da rodna segregacija „nije ni naredba ni zvanična politika gradske uprave”. Pitanje rodne segregacije u ultraortodoksnim gradovima, a posebno postavljanje takvih znakova, poslednjih godina je više puta bilo predmet sudskih rasprava.
Vrhovni sud je 2021. godine naložio tadašnjem državnom tužiocu Avihaiju Mendelblitu da preduzme korake za uklanjanje znakova skromnosti koje su postavile ultraortodoksne grupe u gradu Beit Šemešu. Nalog je usledio nakon što opština i lokalna policija pet godina nisu uspevale da sprovedu sudsku odluku o tom pitanju.
Pravna bitka protiv segregacije
- Javni prostor u gradu i dalje ne garantuje ličnu bezbednost i osećaj jednakosti svim stanovnicima, i muškarcima i ženama, koji se kreću njegovim ulicama - napisao je u presudi sudija Hanan Melcer. Naložio je Mendelblitu da u roku od 90 dana izradi novu nacionalnu politiku sprovođenja te da unutar narednih 30 dana sprovede konkretne mere u Beit Šemešu, uz pretnju dodatnim kaznama gradu.
Sudski postupci u Beit Šemešu započeli su pet godina ranije, 2016. godine, kada je Okružni sud u Jerusalimu naredio opštini da ukloni znakove koji su zahtevali rodnu segregaciju na trotoarima i davali uputstva o odevanju žena. Peticiju protiv znakova podnela je grupa stanovnica, koja je uključivala i religiozne i sekularne žene, uz pomoć Izraelskog centra za versku akciju.
Godine 2017, pošto grad nije uklonio znakove, okružni sud ga je kaznio zbog nepoštovanja suda. Žalba grada Vrhovnom sudu je odbijena, a sud mu je naložio uklanjanje znakova u roku od dve nedelje. Usledili su i drugi pravni postupci u kojima su sudovi neprestano nalagali uklanjanje znakova, ali je opština imala poteškoća sa sprovođenjem tih odluka.
BONUS VIDEO:
